Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...
Ох, кад би се то заборавити дало!... Ал’, ево, човек често у несрећи желео би да и саму срећу заборави, па, гле, где не може!
“ После тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за то што нису.
Али кад видимо многе премудре и добродјетељне да су, без сваке своје кривице, за саму превелику красоту, жалосни живота конац имале, како Лукреција, Виргинија и Кама галатска, и премноге друге, ово је
синови но и породи њихови „от рода в род” благородством обдаривају и прослављају, за возбудити чрез то витешку и саму времену смерт за бесмертије себи вмењајуштују добродјетељ.
цена науке и мудрости, сва чесност старинске седине и сва долгота живота која превосходи Метусалова љета; ибо чрез њу саму душа богу угождава и блажену вечност заслужује и добива.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но издалека војска путујући, једва по снегу у саму зору пред капију шабачку дођу. Капија била отворена. Пођу унутра улазити први, а други јошт издалека иду.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако!
« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе. У саму зору стигао је кући.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи.
— рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега.
Дођите да видите! И харамбаша и хајдуци приђоше. Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. — Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан.
Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом.
Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту. Дође до обора и виде Јелицу где краве музе. Он јој приђе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези! Тек у саму зору као да мало придрема, али тад се зачу кроз Мртву ноћ равномерно лупање точкова и узвикивање оних што мере воду с
Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију. Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору. И откуд само то да снива!? Њега да снива! А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у
Исповедио је већ и он Меланији и ова њему најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима, и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.
Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи, него остави собу. После тога је гђа Сида никако није саму остављала. Једнако је или ишла к њој или је дозивала к себи, тек да јој је увек на очима, и да је разговара и разгали.
да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану. А ту је, тек што није, још који дан. Ближи се Ђурђевдан, дан венчања Јуле и Шандора.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови знаних луди, богаташа, хаџија. Свуда упаљене свеће, тамјан.
Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда.
зато је она једва дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму се истреса, гунђа. И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа,
Мора бити као адвокат заступник Мице Рогозића, али ће он тек наслов носити и трчкарати, ствар ће саму Рогозић израђивати. Баш други дан, кад се глас тај пронео, по завршетку ручка заподене ствар Марко.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут неко чудно осећање строгости као проструја кроз саму његову крв и он лепо опази како се један оштар набор прикупи и стеже између његових обрва.
Африка
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља.
НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље. Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу.
Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно свежија.
Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.
Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.
су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у губавца и коњушара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Врло младом, господину Волгемут, који ју је био затекао саму, при пресвлачењу. То је био намирисан, надодољен, официр, нежан и заљубљен, али уплашен. Она се дуго бранила.
Човек који се на том положају прочује, направиће сјајну милитарну каријеру. Упознаће једног дана и саму императрицу. Павле онда понови, још једном, да он није за такво место. Вишњевски му се искрено чудио.
Она то преживети, отрпети, не може. Осећа да јој је, у Кијеву, дошао Нечастиви и однео срећу живота. Ђурђе је оставља саму, на крилу са главицом свог детета.
осећала да је та њена јетрва отишла, из Кијева, са нечим тамним и црним у очима, као да је, у Кијеву, неког, или себе саму, сахранила. Међутим, и кола, и црн огртач жалости, и Ана, брзо су нестали у полутами улица.
Госпожа Јулијана, међутим, рече да је чула да у кући очекују порођај и да је јетрва оставила, јетрву, саму. Дошла је да, код породиље, замени матер и сестру и јетрву и пријатељицу. Све су жене, каже, сестре, на овом месту.
Нема дана да је Ђурђе не оставља саму – или се коцка, или је у лову, или у друштву официра који, са госпожом Бибиков, јашу.
Теодосије - ЖИТИЈА
) него и ту саму часну своју главу у прах земаљски подметаше пред ногама преподобних припадајући, молитве од свију и благослове да
Бачени, пак, није могао нигде пасти до у саму ону реку. И ако би неко од бачених имао кога од својих, или људи који се боје Бога, обилажаху ону реку, тражећи га да
говораше: „Господе, ти све знаш, и ти знаш срца мојега жудњу за тобом, да из љубави према теби и сада ову сестру моју саму у пустињи остављам, јер хоћу да ничим неспутан послужим теби, Богу мојему.
Где си се свио? Где си сад када си мене оставио? Мати ме је наша теби оставила, а ти си ме немилостиво у пустињи саму оставио и бегом одбегао јеси.
Тебе јединог уместо подитеља имађах, и с тобом, све напустивши, пођох, а ти ме саму оставио јеси! Гле, колико времена по горама тражећи те лутам, од глади и плача изнемогла пропадам, жа ти живиш не
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Он је у забуни помислио да је то његов џак с малим прасетом, али кад је већ стигао под саму планину, сусретоше га други бјегунци с вашара и ужаснуто повикаше: — Еј, чича, па ти носиш онај џак с малим лавом!
“ Буде ли ме хтио мишји народ, примићу се за војводу — скромно рече Миш пророк. У саму зору миш домаћин разасла своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (увређено): Али, господине, ако је то шала, врло је неукусна, и ја... АНТА: Будите стрпљиви, већ прелазимо на саму ствар. Ви сте се удали, лепо, а шта је затим било? РИНА: Остала сам удовица. АНТА: Е, ту сам вас, видите, чекао.
СПАСОЈЕ: Какво ћутање? ЂАКОВИЋ: Па, господине, реците ви мени, шта мени смета сад, кад сам већ ушао у саму тајну, да бацим један летак: „Мртви су устали, живи се спремају да их поново сахране”.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа
Плажа је била умотана у слојеве топлоте. Блештава и ужарена она је престајала да личи на саму себе. Девојке су имале дугачке, витке ноге и изгледале лепо у минималкама од костима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин. И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва,
Када оде из војске, као бајаги болестан, и поче трговати, њен живот постаде сасвим узалудан. Остављаше је свуд саму, на води, од Галца до Беча, већином без новаца, у немаштини; нити је питао што кад би се враћао.
прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена несаницом, уплашивши слушкиње које нису више смеле да је ноћу остављају саму. Гадећи се сама себе, она никако није веровала да јој се ближи смрт и да је то њено седење код прозора, лагано умирање.
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима, грозничавог и замагљеног погледа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Скуп тих индиректних поступака за плодност можемо назвати противчинама, а саму делатност рашчињавањем. Заправо, и у нашем народу сматра се да ако неко нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то
, то је за саму игру мање важно, већ једино прати ову невербалну комуникацију. Њихова првенствена функција јесте да побуде пажњу и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Да се презрени на вест саму да се судије налазе испред села осете као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У својим најсвечанијим оделима, младићи су стајали уз саму ивицу те паркетиране пустоши, одмеравајући са непријатељством једни друге.
Затим отвори новине – наравно, срећка није добила ништа, као и обично. Син јој то рече. — Је ли добила макар саму себе? — упита старица једва чујно, не испуштајући цигарету из уста.
Син поново погледа новине па затим њу, а онда рече да је »добила саму себе«. —Дај да видим! — нареди старица. Син јој додаде новине са резултатима последњег извлачења и она виде да »није
—Дај да видим! — нареди старица. Син јој додаде новине са резултатима последњег извлачења и она виде да »није добила саму себе«. Мислим да ју је то дотукло. Целог живота није добијала ништа. Чак ни на лутрији. Нигде ништа.
« процвркуташе. Видео сам да је плећка прекривена маглом, видео сам старицу са срећком која није извукла чак ни саму себе, видео сам затим неке облаке, видео сам фајронт, видео сам многе своје предходнике који нису успели да се извуку
– Зашто? – Тако су ми некако антилопске! Једна сигурна жена пред »Шансом« у пет по поподне пита саму себе: »Откуд ја у овој четрдесетогодишњој кожи?
граду, преседео си читаво вече као на иглама, а онда ниси издржао да не изиђеш напоље и оставиш ме са свим оним светом саму. Е, то је заиста... – Нестало ми је било цигарета! — рече он. – Могао си да пушиш њихове! — рече она.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко је био опрезан, а баш настајући сувише да то буде издавао се сувише. Гојача се осмјехивала и доиста саму себе питала: је ли то само зато што му годи, е се дјевојка занијела за њим, или је и она њему омиљела у велике?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Неки критичари и теоретичари одбијају и саму могућност постојања дечје књижевности. То одбијање се темељи на полазишту да „нешто јесте Литература, или није”.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
са утврђеним гласом најученијега Србина, он је поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана пред саму смрт писао је: »Дневи се и године поткраћују, тело изнеможе, а душа би јоште нешто хотела.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се пробудио, све је већ било пусто и невесело, ником није било до мојих запиткивања, и ја сам
Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту. Довео га коморџија без руке, неки
Силовитом кретњом Рожљика просто угура гранату у Мулићеве руке као да пуни саму хаубицу, а затим пљесну длан о длан као да их чисти од прљавштине. — Ето ти, готово!
Ти си вјешт око власти, око судова, пореза, жандара, а ја то не знам. Немој се шалити главом да ме саму остављаш. — А он оставио, а? — Оставио, лопов, преварио ме.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После неколико година умро је. Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу.
узела за руке не прекоревши ме, већ довела кући, чак и заклањајући ме, да ме не би ко спазио и видео како сам је саму оставио чак и данас, на овај „благ дан“.
И, увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко. И зато она сада није пред њих ни излазила.
— Нека — одби је она. И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму. А она је баш то и волела. Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.
пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму. После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију.
Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било. Да ли је тај плач био за њега или за њу, саму себе. И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и
Аница се једва трже: — Нане! — А ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне. — Не остављај ме ноћас саму. Спавај ту. — Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.
Мајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе: — Луда је! Што ја ћутим? Што ја њу слушам? И вратила се, да је пита зашто неће.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Увече у саму мрклицу, кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи да
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, п он јој све каже, како је и што је, и стане је
Четврти тако гађа стрелом, да ће и саму звезду на највишем небу устрелити. А пети се у хватању тако извештио, да ће и сам гром у руке ухватити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта ћеш, мораш да покриваш своју срамоту; али од оног доба све се чувам да се не задими кујна, па се ни у саму песму не уздам. МАКСИМ: Мој куме, тај твој лек не вреди ништа!
једно лице, с којим се он ни у каквом смотрењу успоредити не може, и назове списатеља они примјечанија чаушом, а саму критику пашквилом; тј. кад се каже гди је г. Спасић против логике или граматике погрешио, то је пашквила; а кад г.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида, ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА ИИ Ана открива своје тајно скровиште. Сава се гиба — то је због риба! Како је Ана интервјуисала саму себе, и какве везе има планина Килиманџаро с најбољим годинама за једну жену.
Нисам ни ја од јуче! Познајем те системе. И ма шта да ми се догађа, увек се осећам као на трибинама, као да посматрам саму себе како трчим по стази на десет хиљада метара са животним препрекама, па када иде добро, онда навијам као луда, али
Б. искористила је тај тренутак његове слабости и написала главу под насловом: „Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!“ Наравно да читава ствар није нимало литерарно успела, пошто дактилографкиња М. Б. куца наслепо.
Чуј, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Јер, има нешто у том транзистору, Чарли, што ме једноставно избезумљује.
Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Може свашта да ми се деси; може ми се учини да сам ненормална, а остали свет да је нормалан, могу
И зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Могу из њега измилети ти кретени с обавезним златним зубима и још златнијим иглама за кравату, па
Невероватно! Смак света! Зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира; може ми позлити, а могу некога и да уцмекам пепељаром, кад чујем оне недотупавне, оне шкрипаве, оне
А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво! И не остављај ме никад саму док свира, јер ћу начисто шизнути! Погледај, рецимо, Чарли, тај народ на друму!
Грозне ли заблуде! Данас ми то време изгледа феноменално и долази ми да саму себе ишљагирам због апсолутне размажености. Богами!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ У саму себе тек би унатрашке. Кад једра презре гудуру Четвртка и словну тежест, зелен-дојки чашке о рци тарне - стамена а
У саму себе тек би унатрашке, те с табле збрише сенке Уторака да у се згнезди препелице с мрака, идеју сјаја, Вишег ума гра
У саму себе тек би унатрашке. В О жишко липе с јасеновог храста, у таквом склопу тек си светилиште, у крошњи срца давна с
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету, зграби га скоро за саму пету.
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос.
“ Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.
И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову. ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА Новине читам, чудом се чудим: овај ме Жућа за кости нуди!
У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди. У школу идем, ово је прва јесен, прекрасно цртам, разред је сав занесен.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!
бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско се узвисује клица саму себе гази ко се клијања држи тај се ускрсује и траје такво је извешће и знање што се у камену црта и вијуга види
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
своја запажања и планове када би, на пример, он био неки командант: — Прво и прво, ја не бих артиљерију довлачио на саму обалу. Виком у оној бари ми смо открили нашу намеру. А основно начело стратегије јесте тајност.
Прва пребаци... друга се не види... трећа посред рова... а четврта на саму ивицу онога прореза, одакле полетеше у висину неки диреци и земља. — Ура! — повикаше пешаци.
Видим да ме је велики белај снашао, а и онако сам уморан да једва стојим. А мислим опет, не могу је ни оставити саму са буретом. Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља. Оставила децу саму... Видиш, за то бих је могао узети на одговор. Али, ех !...
Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити: — Ви не знате, а то је мени још из детињства...
запита Влајко, не скидајући очију са ње. Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу. Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу. И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске,
Зар не видиш да си оголио и да је рат неком брат, а нама рат. Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.“ Она, кад би се сетила Београда, имала би у очима увек ону ужасну слику: видела је свог покојног брата, Николу, кота
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Рибар довесла до обале, прими новац по погодби и, пошто ја изађох на обалу, он одвесла натраг. Уза саму обалу, мало даље, улево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан.
Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану...
— Баш добро што си дошла! Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму. — Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала нешто да ти кажем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако је већ неколико пута било. Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику
резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
поглавито у области Атлантског Океана која је нарочито била привукла пажњу Шмита и у којој се он надао наћи непосредно саму икру јегуље, а тиме и само њено плодиште; то је била област између Бермудских Острва и Саргаског Мора.
Бродови, који иду из Европе за Антиле, пролазе поред те области, покашто и кроз њу саму. Често се каже да се јегуља рађа у Саргаском Мору, што није погрешно ако се под тиме подразумева западна област тога
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима. Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.
Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни
И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила него што је због ње и сама собом била задовољнија. Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане
води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку.
И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква. Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.
Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.
У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака. И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.
дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини коју осети кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. | Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је: — Оду, оди Софкице.
све то испред ње на столици и по прозору поређаше, и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.
Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе. Што да јој је сада овако? Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?
Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето! Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се
да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила: — Ех, сигурно ми је ово првина.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
за срце договорише се да одговоре госпођи да су га путем изгубили, и тако се натраг врате а њу несретњицу онако оставе саму у пустињи без рука и без и чесове помоћи. Кад дома дођу, јаве госпођи као што су се договорили и она их | обдари.
У вече у саму мрклицу | кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи,
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, и он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
При свакој врсти и речи овога списанија сматраћу себе како пред всевидећим божјим оком; саму ћу истину љубити, о њој ћу се старати, њу ћу с Топлим и чистим срцем желити и тражити.
Ову саму књигу, без никакве друге, Мелхиседек читајући, свештеником вишњег бога постао је. Ово је књига Аврамова, Јовљева и свих
који су добро јели и пили и господски живили, пак су међу свете метнути; а многи живили су како су год хотели, пак у саму старост покајали се, и ништа мање нису стражњи остали.
сродни наши у старој простоти лежати и из своје простоте и неразумија таковим урежденијам начални[х] своји[х], која на саму њи[х]ову велику ползу бивају, противстајати и возмуштавати се?
већма време живота нашега пролази и ишчезава, толико се ви боље и бећма помлађујете, процветавате, расплођавате, у саму вечност корење своје углубљавате и распростирете, и превише самих небесних висина стабла, гране и благородне верхове
И тако, преисполњен внутрењејшаго чувствованија и удивљенија дивнаго в делех својих творца, у саму ноћ дођемо на квартир.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму. Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад год је могао, одлазио је, у саму зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века.
Обично се мимоилазе, јер свако стиже у свој час. Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она даје души меру и хармонију, чува је од ћуди, пружа јој непоколебљивост и сигурност у саму себе; она је мирноћа мора душиног која је, упознавши своје страсти, постала господар саме себе.
Две, преко сваке мере заоштрене науке, од којих једна сматраше и саму душу за материјалну, а друга само оно нематеријално за стварност; обе науке створене у наивном уверењу антике да се
Непотребно је даље већати кад је непријатељ ушао у саму варош. Многи му не хтедоше веровати, али у то стигоше онамо и пажеви Фалкенбергови и јавише да су царске трупе на
Упутисмо се у примамљиву гостионицу на доминиканском бедему, баш уз саму доминиканску цркву. Та црква сасвим је нова, једва довршена; радници раде још на њеном крову.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма. У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и
Ја лудачки улетех међу заостале прилике што су се тискале, кад уз саму капију џамије спазих го, бео леш како се цинички кези на нас.
моралне снаге и будило и расцветавало најнежнија осећања и најслађе снове, захвати и занесе наједанпут и чудно и саму госпођу Леђенски чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној
Ето, то ти је мој савет.“ „Чуј, Јаћиме,“ каже она опет, „помисли, болан, да ти је ово све тако рећи пред саму кућу дошло, ту ти се, тако рећи, наместило, ту ти под нос дошли људи из бела света, а ти се ту излежаваш као да ти се
Замислите сад ту болест, дед’, објасните то ако можете!“ Али ми смо већ наишли пред саму варош, и наш се разговор завршава. Стигли смо гос’ Иван и ја, и брзо се разочарали нашим излетом. Киша.
Зауставио сам се тек пред саму поноћ и одлучио да ноћим поред пута код једне кућице, која се близу друма у помрчини беласала.
Јучерањег дана пред саму ноћ добили смо заповест да заузмемо Дренак на нож. После кишнога дана пред ноћ је грануло сунце и обојило жутом,
То су наши топови... Безбројни, густи, правилни ланци наше пешадије напредују, ево их спуштају се, улазе у саму варош... Велики тробојни барјаци, што су тајно спремљени, вију се свуда по радосним домовима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сам осјећај да у тај свој потпроизвод, у те облаке дима, издахњују најбољи дио себе; своје аспирације, своје уздахе, саму своју душу. И био сам зато у неку руку захвалан.
Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора. А успут сам зарезивао окрутном дјечјом оштрином сваку безначајну вањску појединост.
До те мјере, да понекад уздрма и наш физис, угрози и саму нашу егзистенцију. И зар и ти „вањски“ , „објективни” факти у суштини не остварују своју важност и своју значајност по
Тај податак, та информација, надодаје се причи ето тек онако, као неки постсцриптум. Као нешто што за саму причу није ни од какве важности.
Чудно! Људи каткад доста лако проћердају и свој добар глас, и репутацију честитости, па и саму егзистенцију понекад, али се много теже ријеше да компромитирају свој глас озбиљности.
рушимо сва једва изборена усклађења, реметимо с муком постигнута равновјесја, и сваки нам је заклон коначиште за саму једну ноћ. Али он се правио као да је пречуо. Тако се држао и некад давно у школи кад би когод извалио што незгодно.
Јер опраштање боли, управ као и приговор. Сматрати довољном казном човјеку за његову кривицу саму ту кривицу. И сматрати га човјеком који је подмирио свој дуг.
Повраћање, вртоглавицу, уртикарију, па и теже алергичне сметње. А каткад и саму смрт. Случај двоје љубавника само је дао маха циницима и егоистима. Смијали су се: „Ето вам га, ваша доброта'!
који су неријетко и недјељом послије подне долазили у уред да ажурирају заосталу пошту — и даље су умирали уз саму утјеху рентгенских зрачења и Це-витамина!... — Грозно! Већ слутим да ствар неће изаћи на добро!... — Тако је.
Она се трудила да се насмијеши. У том настојању каткад би јој међу трепавицама никла и за њу саму сасвим неочекивана суза. Вјеровао сам у таквим часовима да бих био спреман све, ама све за њу учинити. Вјеровао сам.
Не. Невјероватно колико год хоћете, али немогуће није! А што хипотеза изгледа невјероватна, то некако и спада у саму ствар: како би иначе такво нешто и могло успјети, ван ако се човјек брижно крије и смишљено дисимулира, те му пође за
је логика у томе да туђе реагирање на зубобољу мјеримо нашом осјетљивошћу, нашим осјећајним апаратом, док, напротив, саму зубобољу он доживљава својом осјетљивошћу, својим осјећајним апаратом?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица. Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.
— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе.
сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...
Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље....
— Ова је моја... моја... ...Пијанка се продужи до пред саму зору. Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду. Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.
да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...
И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Да му не би било необично саму по ноћи, набави једну мачку и једно псето, које је добро гледао и миловао. У царском сарају била је једна робиња, која
— Не бери ти бригу, синко, — рече му татко, па одоше да је просе. Кад су дошли у њен дом, намерише је саму. — Помози бог, момо! — рече отац. — Како на кога, — рече девојка. — А имаш ли оца?
Везир му одговори: — Валај, кнеже, за твоју једну покидао бих ја хиљаду црногорскијех глава, па и саму владичину. — Ја то вјерујем, ефендум, али од свијех тијех глава не би ниједна уисала на ови мој врат; а ову моју кад
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад ту слику, ту маглину саму Дах сећања још покаткад креће, Растерује заборав и таму И наноси сан и мртво цвеће. З Моји дани умиру ми тако, А мој
Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По њеном мишљењу, Америка северно од реке делавера, није била за њу значајна, а чак је и саму Филаделфију помињала само ради “Звона слободе” и “Декларације независности.
Када сам их исправио, рекавши даје Њутн открио закон деловања гравитације, а не саму гравитацију, они су сматрали да сам цепидлака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза тога, с дана у дан Антица све грђе осјећа тежину брака, и увиђа све јасније да се преварила; кајући се, криви саму себе: није слушала своје воље, већ је узела човјека, јер то и друге сеоске дјевојке раде, — и тако је сагријешила
Згријешила је проти својој вољи, па треба да изврши покору. А сто пута упитала је саму себе: како се могло то догодити кад нигда, ни у највећој самоћи на шкољу није га пожељела?
Уто неколико чобана и тежака, што су били раштркани по шкољу, угледавши је саму, а наслућујући несрећу, пожуре к њој. Сви упрто гледају у чамац и један за другим прате узастопце Антицу. .
на њиву: лакше ће жени бити да се кући поврати, јер му беше тешко да у туђој кући преноћи; и кад се поврати с њиве, у саму ноћ, чисто му је мило што је у кући нађе. Ни речи не рекавши, леже до ње.
би се дуго и ваљали по успаљеном стрништу не осећајућ сунчеве жеге ни удараца наизменице и чисто би заборавили и на саму стоку. Али она је била чврста и одлучна: пуштала је да ради што хоће, само нека јој не освоји живота.
А једне вечери, обасјане месечином, нашавши је саму код оваца на ражену стрншту, треном пробуди се у њему стара, успавана жеља за њом. — Сама си код оваца?
Узбуђен, обилажаше око њих, тражећи неку сиротицу коју је често гледао. Нађе је саму и загледа се у њу. Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије, нежније и прозирније.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У српској култури вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички да се понесе, да га реартикулише у његовоме људском основу као исконски
Тада се у саму жижу читаочеве пажње уводи онај помињани песников „језик“ или кõд; о томе сведочи често питање читалаца: како, у
То повлачење у себе саму и напуштање комуникационих поштапалица које су јој пре тога пружале или различите тематске области из којих је црпла
Њу ће, код нас, тек Иво Андрић довести до савршенства. За њега би се с добрим разлозима могло рећи да је поставио и саму наративну норму у нашој модерној књижевности.
Велика игра коју је авангарда започела, а на страни и код нас, у разграђивању наслеђене традиције довела је у саму жижу књижевне, језичке и све остале знакове на којима култура почива.
Књижевност ту може имати нарочити значај. И чини ми се да се то код Станковића и потврдило. Као што је познато, у саму основицу једног модела културе улази извесно уређење и доживљај простора, па и времена.
Понекад интересовање за књижевну теорију и критику надјачава интересовање за саму књижевност. Тако је заправо и било у време успона структурализма и семиотике.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Извините, госпођо, али је овај увод неопходан пре но што пређем на саму ствар. ЖИВКА: Дакле, молим вас, пређите одмах на саму ствар. ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо.
ЖИВКА: Дакле, молим вас, пређите одмах на саму ствар. ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо. Ја имам једнога пријатеља, младога човека и човека од будућности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ретроспективно гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.
удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад
све ове граматичке операције нису, разуме се, ништа друго него превођење из управнога у неуправни говор, при чему се у саму конструкцију реченице не дира, односно - у суштини се ништа друго не мења.
наиме, приказује са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.
синтаксички низ носи; нити само да је то понашање непосредно повезано са оним конотативним обавештењима која сежу до у саму говорну ситуацију, до у говорников став и доживљај; него се исто тако зна да сразмерно са увећавањем удела
Али Маркови сељаци и не улазе у саму кућу, у собу, да тамо седе, него се окупљају „иза куће, под вењаке”, где им је начињена трпеза, а имају обичај да
Али се зато сељаци, који пристижу уплашени и унезверени, другачије понашају: „И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се [. . .
у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала како све то није оно,
Као што се види, крај је „доле”, отворен је и опасан је зато што је уза саму границу. Јунакиња се ту обрела међу самим сељацима из Турске и Арнаутлука, дакле у једном туђем свету.
Али су и облици осујећивања, потискивања њиховог, такође чести и разнолики. Чежњу саму по себи - у најчистијем виду, зато што јој је предмет најмање одредљив - налазимо код Јовче у истоименој приповеци.
се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.
Отуда мала јунакиња добија подстицаја да саму себе у немом размишљању, па и у интимним жељама, почне доживљавати - што се види у именовању - не просто као Софку,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Деце нема, па је све оставио народу. Зато и треба овај подухват да му донесе највише зараде... Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место.
Суседи су већ рачунали да јој је бол мало одуминуо и да је могу оставити саму. Уосталом, кућа јој је била насред села, сасвим уз друге блиских рођака њеног мужа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија. Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.
Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља.
НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље. Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу.
Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно свежија.
Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.
Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.
су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у губавца и коњушара.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
дан кад су Хафис и Сулејман почели нападати на Хрватовића) продужи нападаје и тако се примакне Зајечару да је већ и саму варош могао бомбардати.
танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом, продирући у саму душу. Турски су рогови одјекивали: тра ти.. тра ти.. тра ти...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— размишља војник. Граничар спусти полако шлем на земљу, као да се боји да не потресе и саму успомену на овога мученика... Ветар навали, шлем се помери, а онај шум као да подсети на крик... Друже, опрости!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Старешине све моје клоне се на страну, сви, по мраку ходећи, мене саму јадну остављају на муках, ах, жалосте моја! Ах, Сербије пребједна! Гдје надежда твоја?
Ружо, криј се ти размазна И понизи безобразна, Смерностију холу саму Љубичицу сад у таму Мећу лале. Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша
Краљево и Черњец приповедају Србије славу, Саму је пак славу времена изгриз’о црв. Тако све нагло на овоме протиче свету, Једна повест и глас разноси с’ равно ветру.
кунем И заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, И млијеком материним, И очиним благословом, Да ћу тебе саму љубит И до гроба и у гробу И ако је што за гробом, И да с’ нећу ни женити Ако моја ти не будеш.
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд.
прочита н са животом његовим сравни, не само да ту њега као у огледалу налази, но чудесним њеким предосећањем и саму је смрт своју као Пушкин његда предсказао, тако да се са променом неки имена сасвим сходно животопис његов...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно саму, Као Ахасфер да бесциљно блуди, Клета од оних за којима жуди.
XXXВИИ Немој да се кајеш кад ме будеш срела На светломе друму, ка Великом Храму, Кад те мимоиђем уплакану, саму, Презрену од свију. Ти си тако хтела.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не строши се камен.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче,
толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. Али Младен је знао зашто је она таква. Не сме да плаче, жали. Због њих.
Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала. И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: — А је ли био пријатељ Марко? — Био! — мирно, поуздано одговори. — Па?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву ћер, вјерује се да би пошла за њ«.
Ћипико, Иво - Пауци
Зар да ме земља прокуне што је не осветих?... Та дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...
И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Иначе, како бисмо се појавили пред Кулом у саму зору. Журили сте, кажу Дадарини, овде има меса и жена, овде је суво и удобно. А за разбојнике нисте знали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пећина дању у камен се ствара, А у ноћ опет у стакло претвара. Безбројно свећа, до у саму зору, Засветле опет у стакленом двору И опет бајни захоре се гласи, Љубавни клици, песме и уздаси.
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Један од њих је огромна већ јако омекшана наслоњача, у којој се може двоструко утонути: у њу саму, и у своје мисли. Ту, заштићен двоструким бедемима од осталог света, осећам се неописано добро; ту читам, размишљам,
Тако смо, без увода и објашњавања, могли прећи на саму ствар. Ту ми господин Министар прочита позив Васељенског Патријарха, који нам може омогућити излаз из нашег тешког
На саму седницу конгреса, на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац
Њу саму претставља бисерчић дебео две трећине милиметра. Таквим сте бисером Ви извезли, у Вашем везу, пену мора, а из такве пен
послова, смели смо да узјашимо уморне коње, сем две кобиле које то нису трпеле да пројашимо око дворишта и ујашимо и у саму шталу, без опасности да закачимо главицом о рагастов њених ниских врата.
Нема те кичице која би била у стању да ову раскошну игру боја пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (унезверено, љутито): Како ту? Сви сте ви ту. И ти ту. И отац ту, а нигде вас нема. Оставите ме тако саму, па... КАТА (изненађено): Како: оставили те саму? Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама?
И ти ту. И отац ту, а нигде вас нема. Оставите ме тако саму, па... КАТА (изненађено): Како: оставили те саму? Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама? ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму.
Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама? ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму. Ти у два, три дана ако навратиш, а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима,
чините са мном, онда нико више да ми не долази, нико на очи да ми не излази, да никога више не видим, не чујем, па ни саму тебе, ни оца, да би бар онда овде сама, пуста, затворена што пре умрла, излудела и свршила.
Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од тебе, да те оставим! ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите.
ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите. А ако не можете због имања, чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите,
ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите. А ако не можете због имања, чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите, зазидајте ме
ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите. А ако не можете због имања, чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите, зазидајте ме у неку собу, и на њој да нема ни врата ни прозора.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало... Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу. Вели, он и жена му Ката мало да не гладују; ето и види се на њима, суви су као трска.
Тражи или већу плату, или више брашна. Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина.
Госпа Нолино имање и трговина траже све више стручњака и скупих мелиорација. Њу саму, изморио је посао, одговорност, бриге.
Момци из две радње појахаше коње и пођоше уз обалу. Господар-Гавра је до пред саму ноћ трчао од своје куће до реке и до кућа других двеју породица. Ноћ паде. Нико ништа не зна.
на доконом скоку и са фотографским апаратом који слика кроз зидове, слика и окреће филм — паланка се гуши, и повраћа саму себе. Паланка има срце. Само, ето, много треба путовати да би се стигло на дно тога срца.
Уз саму раскрсницу политичких тенденција и ратних експедиција, а увек ћошак. Али, за понешто и за понекога баш су ћошкови добри
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да је сви познају, отиде надзиратељу тамнице, који је кључеве код себе имао, и од њега заиште да је код новог сужника саму пусти.
отиде надзиратељу тамнице, који је кључеве код себе имао, и од њега заиште да је код новог сужника саму пусти. Саму код младог момка — то би могло код нас сумњу подићи, али агина кћи без најмањег прекора получи што је желила, и пуна
тако ми се душе моје, која само за добродетелију чезне, коснула да ја, премда сам дојако увек постојана била — и саму непоколебиму реч моју погазити готова јесам; зато, дакле, почитајеми г. гимнософист, ако је отоичашња ваша к мени.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Професор, рецимо, прилази момку који дува у фрулу коју је сам градио па јој познаје не само сваки усек већ и саму душу, приђе му и вели: — Слушај, на твојој свирали лонгитудиналан талас не рефлектује довољно! — Шта велиш?
Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, — али његов увод сад већ није био дуг, већ је одмах прешао на саму ствар — и пред нама је, ево, један од тих што пискарају песме, а који је иначе, према школском дневнику, врло траљав
Ми имамо овде две познате количине: увређену апотекарску породицу и писца песме, плус саму песму. Ми би из тих познатих могли добити непознату количину, тј.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
један и исти сан стајаше на крмилу, И лудило је ноћно развило своја крила, Док се врата на соби нису отворила, Кроз саму црну патњу душа је једрила.
за нову ону боју отвараће се очи друге, И онда сваку страсну жудњу тек тад одвешће нове пруге Са мојом зрачном сузом у саму ту средину раја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
оркан, срдито рашири велове и отплива за јатом риба, добацујући Седефној ружи како је најпаметније да избрише у себи и саму помисао на Горњи свет. Било је то последње што је Седефна ружа била у стању да учини!
Немир путовања потресао је Капљицу од врха до дна и жудња за одласком ускоро постаде јача од привржености Цвету. Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам! Сам сред пустиње. Сам под окрутним оком сунца! Сам!
А горе високо у кули самује зачарана принцеза. Седе дечак на кревет, на саму ивицу, и утиша се. Било је време спавања.
Треба се одморити, треба се припремити за сусрет. Начини дечак постељу на палуби и леже на саму њену ивицу. Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах... Ах, како је тихо, како пуно месечине било море.
Једном умире! Једном се човеку пружа прилика да чак и саму Смрт надјача!« Одагна Варалица жеђ и умор и до девете пустиње дође.
Али, узалуд су га везивали! Звоњава није престајала. Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће.
Ни бреза јој не би поверовала, иако је пред саму сечу шапутала како орах и није тако ружан: чворови му баш добро стоје...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На прозору је видим Њене собице саму; Сузним очима зури У ноћ и пусту таму. 58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али за настанак епске поезије, поред ове тежње (и за саму ову тежњу), неопходни су и одређени социјални услови, без којих она не може да се појави или се гаси.
Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј. саму природу и друштвене облике већ прерађене у народној фантазији на несвесно уметнички начин. То је њен метеријал.
је морала добити своје место у песми по снази закона да права песма, ма колико се у њој измишљало, мора да наслика саму стварност.
тврдом анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби коју спасава
биле сељачке, које су они сваки по својој вољи могли градити и премјештати, и, ако би се из села иселили, продати, а и саму земљу, ако се је ко нашао, могли су продати са онијем теретом као што су је и они држали.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико развичу?! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад!
Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба. — Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“.
Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?! Галама у висини
Већ пред саму ноћ Јованче и Луња стигоше с Лисине у село и сазнадоше за страшну вијест: не- стало Стрица! Пуцали су за њим, гонили
— Кажи команданту, ако чује пуцњаву из Прокина гаја, да се не изненади. То ми ударамо иза леђа непријатељу. Пред саму ноћ вод крену стрмином према улазу у пећину. Водили су га Јованче и Мачак. Дружина остаде да их чека у шуми.
Један сандук муниције раздијелише борци међу собом, а остале одвукоше у велику дворану пећине. Пред саму зору Николин вод удари из Прокина гаја у леђа непријатељу, који није ни слутио шта се у току ноћи одиграло у његовој
Ђоко Потрк скрушено про- шапута: — Само да која бомба не провали у саму пећину. Земља се поново стресе, затим још једном, а онда заређа да се ђипа и подрхтава као да под њом врије и тутњи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА
ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу. (Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном.
и неумења, Тебе зовем на помоћ, пресвета дево, Којано си пуна бездна бистроумнога, Да би ми помогла себе саму хвалити.
Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се! Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој! Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе!
стародавнашњи Аврамов унук, жидовски први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га ноћ на путу. Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати.
« Врло се је првом од свакога жива кријући затајао, а после ето, пак пред сваким ваљало му је све потанку саму се исказати како и што ли је учинио.
Ја сам ево, тај што сам мору међу му приметнуо докле да се стојећи ходом држи и разлива. А у саму њему груха се талас, изокола штете да не чини на који квар земљи. Моје заповеди ми с вратми сам га затворио.
Такво жаљење је неваљало и двообразно. Ама ти на саму, где те нико не види, тешко се поплачи за другом ти и уздахни од срдца.
А што ли дом и домаће што ту да износим с указивањем напред — и саму цркву нелепо је гледа, ако није у њојзи цифрастих жена! ...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ШЕСТА У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дојакашњих пет глава, напослетку долази и натрпава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне