Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Господар Јова« ће вас одвести на карловачко гробље, и показаће вам гроб у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти. (1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако
Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи,
знам како, Да л' се јесам, да л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све
л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине
Зар је био само празан санак, А не бео, а не ведар данак Кад се она менека појави? Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у
Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови
Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије,
Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!
али баш најпосле Да не беше све то санак досле? Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу
Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави? Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно гњевних
Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно гњевних мисли премислио, Ма га најзад санак преварио. Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па тако закићена, урешена и умивена јутарњом росом, падни на моје крило, да те нијам и љуљкам... да сневаш леп санак, да сневаш мене и моје жеље... Кад месец обасја, ноћ дође, јави ми се. Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да одснива. Гледао је вајаоче пуну чари, пуну мила, све му рука лакше куца, све му лице блеђе бива.
И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг. А кад се слегне слатки санак у њ, чувару нашем жељен подај миг — па уместо крвника рода твог у твој ће пасти блажен загрљај жеженог злата небројени
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
И кад красне очи њене Стидна зора отвори, Ах, учини, да се санак, У истину претвори.* Је л’ да је лепо, мајке? СТАНИЈА: Тако у наш вилајет певају курјаци, кад дојду месојеђе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А чича Триша, нагнут над виром, безбрижно хрче ко у свом дому а сања санак, чудан и смео: како уз Јапру јаше на сому. Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!
Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.“ То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од врбе прут.
КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан санак снио: у космосу да је био. Прошетало вредно дете, обиграло све планете. „Испричај нам ђидијо, шта си тамо видио?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Вишњи! Вишњи! разбери ме! Сним ли санак, или видим: Јели оно млад на коња, Ал’ је оно сиви соко. Не разбира моје око. Ах!
239. Јово ми се санком кара, Као да се разговара, Боље санком, него с мајком: Санак ће га умирити, А мајка ће пољубити. 240.
240. Сан ме мори, сан ме ломи, Спавала бих ја; Али мене санак не ће, Него Јова мог; Чувај, санко, Јова мога, Чувао вас Бог! 241.
242. Нинај, нинај, злато моје! Чуј, ђе ми те санак зове; Сан те љуби, и говори: “Ушикај се, драго моје.“ 243. Цуцу, цуцу, кобиле, Кудар сте ми ходиле?
246. Санак иде низ улицу, Води децу за ручицу, И дечици говори: “Спавајте ми, децо мила, Да се сити наспавате, Да изјутра
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и стоци наудиле, говори се увече, на Велике покладе): Заспао краљ Караулац на Цицено брдо, на метено гувно; чудан санак снио: тридесет јунака преко Спасеника преду мреже тоноте, да хватају слепачке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти Чун се љуљну - он се трже Оде санак пусти! Бр. Радичевић ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК .............................. ..............................
П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те...
Ј. Јовановић Змај XXИВ Да је мени шевче ил' голупче, Да се дики у санак увуче, Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне! Ј.
Бр. Радичевић XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА (причула се З.—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ одспав'о, Први санак гробовања мога, Први санак мира вечитога.
—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ одспав'о, Први санак гробовања мога, Први санак мира вечитога.
—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ одспав'о, Први санак гробовања мога, Први санак мира вечитога.
У свој својој помпи, к'о царица нека, Свесна своје моћи, поносна и хола, К'о дочаран санак времена далека, Стала је по среди нашег тмурног кола.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива. Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и вечери, Богу дана, Богу ноћи. »Невен« 1881.
»Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд.
“ — — — — — — — — — И ми се посусмо Пепелом по глави... И сунце оживе, Санак се распуди, И Бог се појави. »Јавор« 1890. КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК...
— А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета. Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита. Таре очи — а све празно...
Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита. Таре очи — а све празно... Ту празнину песник пита: Где је, где је она мајка Што
За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права. Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа.
ЧУДАН САН (Мађарски од Е. Јакаба) Ономад сам чудан санак снио: Шећући се преко тротоара Нађох што је неко изгубио, Нађох нече срце из недара.
Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио. Чудан санак, јест’ тако ми Бога! ПОКВАРЕНА РОМАНЦА Састали се двоје Иза нова пласта; Млади Лака то је И још млађа Наста.
Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита. Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости.
Може бити виц до вица (Што већ ређе бива) — Без позива на претплату Пуст се санак снива. И сатира може бити Јерихонска труба — Без позива на претплату Баба је без зуба.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уз љубицу, или уз ружицу, Међу крином, Ил’ међ рузмарином? XИВ Љубим ли те... ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те...
ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне. ХХХИ Ала су нам срца близу!
ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се
Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.
ато жмурим, зато гледам, Да ми каже ноћ ил’ дан, Ил’ је био санак јава, Ил’ је ова јава сан. ЛX Чујеш, лане, чујеш ли га, Где прижељкује, — Мисли да га нико не зна, Нико не чује.
“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!.. — Ја уснух себе Више ова света; У оном вису, Куд не стижу живи; Нађох се тамо — За часак
И ја сам о том Премишљао дуго — Да л’ то беше санак, Као и све друго... ЛВІ Имао сам сестру једну, Јермилом се звала, У Иригу питомом је Вечни сан заспала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Страсти слепоћа и неситост жеља Лакомо срце славољубљем стреља; Краде нам санак, боде нас и мучи, Дим да докучи. Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита безвољне међ
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ви праштајте, Ви, што сте некад На један позив давно умрлог, Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред будним
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети... Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости. А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо. И окисли врапци мали, Пуни жагора, Гласно су се церекали Поред прозора.
- занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!
И све то зашто? Ја сам знао: Туга и радост - све је сан. И док сам слатки санак снивô, С гордошћу ја сам очекивô Растанка нашег тужни дан. Тако побожно факир пада.
А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила. Па изви главу и слушати стаде, Ал' опет брзо у санак се даде. А ветрић пирка и трска се нија, И бледи месец над језером сија. 1887.
Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана тавни рêд У санак прима благи. И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји!
Ко је тај младић што овде почива? Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Наиме, рибарче се, лешкарећи у чамцу, препушта сањаријама о богатом улову, али убрзо, са буђењем, схвата да је све „санак пусти“.
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је
Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак пусти! ДЕТЕ И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме, Седи мали, држи тицу Па се игра њоме.
Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Девојка пак изучивши одавно правила доброг тона, закључи не кварити му санак, и чекати док се не пробуди; било то до ког му драго доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бојао се кнежеве клетве, спремао се, журио, и опет задоцнио. Његова љуба, која је видела „зао санак“, покушала је да га задржи, али он се није бојао смрти; његова једина мисао је била да погине на време, у прави час,
књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза.
Пак он леже санак боравити. Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци
до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!
У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат на уранку, на уранку, кад огр'јева сунце; очи склопи, те борави санак. Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору
Кад се ладна поднапише вина, ал' беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, моје чедо драго, ја ћу лећи санак боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан
Досад си ми верна слуга био, одјако си богом побратиме, немој будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово
“ А Марко се трже иза санка, па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около
Марко се трже иза санка, па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина
те беле шаторе, пак беседи војевода Јанко: „Сад на ноге, моји соколови, те чувајте страже од Турака, а ја идем санак боравити“.
Секула је Јанку беседио: „Ујко Јанко, немерено благо, сад ти идеш санак боравити, а ја идем у тај турски табор, створићу се змијом шестокрилом, донећу ти цара честитога у зубима кано и
Оде Јанко санак боравити, а Секула у тај турски табор, створио се змијом шестокрилом и донео цара честитога у зубима кано и сокола; с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...
и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!... Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у Тим сликама...