Употреба речи сандуче у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?... Носи пуно сандуче лекова, мириса и других којекаквих водица... — Он нек иде капетаници да избере шта јој треба...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Атаман га је предао Мити, а Мита убацио у Меланијино сандуче за писма од прве до последње реченице испуњено са ах и ох и другим генијалностима те врсте.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да је тражим по

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Због тога молимо све писце: ако имају какву поруку, нека нам је остављају код настојника или убаце у поштанско сандуче. Од зеца се, у дечјој песми, тражи да буде оно што јесте: зец.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знало се да стари има једно мало, кадифом постављено и по ивицама заливено сандуче с правом збирком разних дуката, из времена, сигурно, кад још ни он ни унук нису били Диогени.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А и дућан па што му је!... Какав му је?... Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче... Па, ако што је сиротиња, — ама, берем да је момак кротак!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности