Црњански, Милош - Сеобе 2
Напио се, кад га је Ђурђе, на коњу, одвео. Осмехну се, кад је причала, како је погреб дечји страшан, како је Петар, сандучић, са синчићем, морао да понесе, под пазухом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ал’ сам се доста намучио. — Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао. И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека,
Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га. Отворише га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека,
Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га. Отворивши га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На једном од мојих истраживачких похода наиђем на њу. С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке. Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА У мене је био спретан сандучић од дрена, Но од дрена кедарскога, што воњу изјева.
Узнаду све, и освету одмах ми закључе: Да сандучић већ не врате, и дубоко муче. Но нек' знаду, ако саде већма нег' пре љубе, Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека и извуку сандук из Цариграда, или заливен сандучић из Београда, или отпрате трећега човека подаље до друма, где већ чекају кола да пребеглицу одвезу у Банат.
— А шта мислиш ако би се десило да ти и ја истога дана умремо, а остане сандучић с новцем — чији је тај новац? Сабијали смо у њега труд, рад, бриге, неке наде, и одједаред: новац тај нас не познаје,
Новац м о ј, м ој, син и унук м ој, м ој! затворен и он у сандучић! Ја сам тако и постао одљуд, али сам постао одљуд и према новцу!