Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Разговарамо, тј. причам о њиховој деци, мојим друговима, шта смо радили, куда смо ишли са санкама, итд. Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца. Сви који би га тога дана срели знали су куда иде. Друкчије су га поздрављали.
Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар. Мијат усправно стоји у санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком
Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној.
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але?
Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану! Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст?
Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст? Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка.
— рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа. — Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу.
Коњи су отресали знојаве главе и љутито гризли ђемове, а он је са опуштеним дизгинима седео у санкама, страхујући да сиђе. Никад с таквом намером није дошао ни у ову, НИ у једну кафану.
Лице му није видео и никако није могао да га замисли. Тај што у санкама заувек одлази, не личи на Вукашина. Ни онај Вукашин што је последњи пут дошао кући да му каже оно што му је рекао,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура,