Црњански, Милош - Сеобе 2
говори, како има желаније да Чрну Гору одсели, а Чрногорце, пушконоше, одведе у сербски хусарски полк, који имају у Санкт‑Петерсбургу, али ће се преселеније Чрногораца свршити доселенијем Руса у Чрну Гору.
У гостима, у руском посланству, тог лета, била су два салонска лава, из Санкт‑Петерсбурга, господин Левашов и господин Алексеј Семенович Мусин‑Пушкин, за кога му Волков рече да је кратковид, али
Чрногораца (гроф рече: Еxодус) измислио је тај владика, обешењак, само зато да би што више пара могао да извуче у Санкт‑Петерсбургу.
Сматрају да су Чрна Гора и Росија, исто! Владика зна да постоји хусарски, сербски, пук, у Санкт‑Петерсбургу. Желео би да и њему један такав росијски полк даду! И новаца, за Чрну Гору! Василија не би требало мимоићи.
Не путује Василије у Санкт‑Петерсбург да одсели у Росију Чрну Гору, него иде да доведе Русе и Росију, у Чрну Гору. Владика Сава ишао је да моли
Кад је то причао о Бечликама и Бечлијама, у Кијеву, Руси су му се смејали. Веле, тако је то и у Санкт-Петерсбургу, код Руса.
Знао је Вијену, Санкт-Петерсбург, географију, грофове хунгарске, превоје Карпата, све, о чему год је говорио. За Кајзерлинга рече да пати од
Колегија међутим ствара пехоту. Исаковичу се може десити да, и у Росији, оде у пехоту! Павле онда рече да Колегија у Санкт-Петерсбургу има право. Али, да је он – коњаник – за Костјуринову методу!
да иде у пехоту, у Кијеву, јер је Колегија јача од Костјурина, а тим путем, Павле, може, једног дана, обрести се и у Санкт-Петерсбургу. Не треба противсловити, у војсци, онима на врху. Костјурин је добар човек, отмен, али оматорио.
Он, Вишњевски, могао би да јој осигура раскошан живот и пријем на Двору, живот пун провода, богатства, угледа, у Санкт-Петерсбургу. Исаковичи су, каже, очигледно, простог порекла. Она, међутим, кћи је бојара и заслужила је другу судбину.
Она би, и трепавицом, могла да залуди мушкарца. Пољубац трепавицама последња је реч љубави, у Санкт-Петерсбургу. Све му то, међутим, није помогло.
Играли су полонезу, убијали, били убијени, све по једном реду, који је био познат, и одобрен, у Санкт-Петерсбургу. Вишњевски се држао њих и угледао на те Русе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Математичари говоре о њему са великим поштовањем“. „Знам. И још нешто више. Родио се у Санкт Галену, са двадесет година прешао је, против воље својих родитеља, у католицизам, променивши своје име Хабакук у Паул,