Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у санку, Ал' ће бити, биће и на јави. Сутра дан је, сутра данак прави, Први дан ми срце врело рече, Дан пролази заман,
Давно старац одрвô се санку, Радује се госту на уранку. Ал' већ стиже војвода Милета, Већ травицом до старца дошета, Жива Бога њему је назвао
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме санку. Што је негда то ми и сад Шири, тêсни груди, Ја се и сад молим Богу, Богу свију људи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од
на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила
Од ране ће на срцу ти с’ Драга створити, С њоме можеш о том санку Мило зборити. XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А по мирису
XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса? Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, —
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче
са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.
Са галија царских, што на мору леже, Кроз вечерњи сутон пуцањ се разлеже И док све у миру и санку почива Изненадни шум се диже и разлива. 2.
Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме. Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви