Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тежи, тежи на светлину, Бистра водо у камену повитку, Што весело тражи пукотину, Мисли моје, бели дан у свитку, Ви санови пуштени у даљину, — Ви слатки бјасте сањалу у трави, Каки њему бесте ту на јави?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па и музика почиње, страшни дисонанцо крчи, без такта, треште санови, инструменти се једва сустигоше и тада се разлеже громко: „Хеј, трубачу...“ Људи се пренуше.