Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
облаци, и, док се гасе облаци који нас памте, на тас ветрови навејавају пустиње, плиме на тас доносе ледене санте. да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То су страсти што се око мене вулају, вију, гмижу као прави правцати црви. Или, можда, нису страсти него све саме санте леда.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из тих формација, Костјурин је видео падине под снегом, разливени Дњепар, који је носио санте отопљеног леда, а преко реке, бескрајну раван, још белу, изукрштану дугим редовима врба и јабланова.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
могу лако пасти исте судбине, за унапред знане невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СЕВЕРНА НОЋ Недоглед пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте, суве шибљике без бола; Студени ветар широм подухива Са северна пола — Ноћ! Ноћ!
Или ће увек све бити тек плен Сурове смрти; а вечно робље Живота неће стрести ланац њен, К’о санте леда ни Север ни Југ? Јер свет је тужно, преорано гробље, Заборав вечит, нежељен и дуг.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сви ледови два противне пола те на двије масе почивају и, сломјени напором вјетровах, те у санте иду и комате по простору немирнијех пољах не просипљу толико стријелах ка дв'је војске једна против друге, не
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде! Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив? РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пажљивије посматрање учи нас да се растопљено камење Земљине површине почело да скрућава у камене санте, но ове се уз страшни прасак разламају и понова растапају. Игра боја постаје све живља и разноврснија.
Суре камене санте појављују се у све већој мери на пучини пламенога мора, а невидљива рука преде из њих кошуљу око њега.
Море бесни цепа је, спаљује је својим пламеним дахом, санте се губе у дубини. Али невидљива рука преде даље кошуљу, и гдегод се ова расцепа, она је склапа и зашива.
Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће и у тропска мора, а ледењаци ће затрпати последње трагове људске културе. Проћи ће нови векови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешко је за коње, јер нису појени цео дан. На целом путу нигде воде. А и да је има на ишли бисмо само на санте леда. Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара. И да је лето, било би нам хладно.