Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тако, у ноћи касне, Он песме певаше ове, уз удар сантуре гласне. Када сам прошлога лета за топлу Африку ишô И узгред Кордову, Кадикс и прибрежја обишô Случајно и ове песме
Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се по пустињи хори. Ту источник хладном струјом тече, И ружица сладосно мирише, И пурпуром украшено
Не схватам, не појмим речи, Ал' с болном некаквом мишљу на душу падају оне, Тако речито песма и тако сантуре звечи! 1892.