Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар песницом.
Роман ублажаваше судбину ови животиња, но кад даље прогледи, опази мазгу Валамову и магарца Муамедовог гди се са Санхо Панзиним живинчетом тако страшно у дишпут пустили, како гођ наши јурати при изобилију вина кад какав вопрос размршују.
Роман ублажаваше судбину ови животиња, но кад даље прогледи, опази мазгу Валамову и магарца Муамедовог гди се са Санхо Панзиним живинчетом тако страшно у дишпут пустили, како гођ наши јурати при изобилију вина кад какав вопрос размршују.
« »Хм!« (рекне магарац Санхо Панзин) »међер ја сам од вас свију најбоље прошао, али ја и нисам као ви господу служио.
« — Усред ове Санхо Панзиног живинчета беседе ступи магарац Буриданов. Намрштено чело и оклопљене уши довољно показивау да је он од
— »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре. »Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио.
Магарац Санхо Панзин јест трећи предмет наше историје. Који је год Дон Кишота читао, знам да га добро познаје, а тко није читао,