Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.
један мени веселоме, Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како се радова веома, Драги санче, тада са тобоме! Како онда, тако сада исто Пред оком је мени све ту чисто. 57.
58. Боже драги, за санак ти вала, Санче мили, после ноћи дане! Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме
Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме тако веселога бране. Санче, ти ми диже прамалеће, И оживи увенуто цвеће. 59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири.
Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће, санче луди, Бити јадној, кад с' пробуди?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! — Е, време је да се одморимо! — вели Срета. Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!... (Јелисавета, подскакујући, а за њом Ђурашко, излази.) ВУЈО: Е Изједе ме!...