Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У међувремену чистили су војници топове, довлачили сламу, прали своје рубље или копали саобраћајнице између топова... Али ноћи нам дојадише. По неколико пута се дижемо и отварамо ватру.
Ров је дубок до висине човека, а над главом се натквесила избачена земља као планина. Сунце је давно зашло, саобраћајнице су мрачне, те ми изгледа као да тонем у ону земљу, а да се за мном откида цео остали свет.
Кренуо сам пред зору и, када изиђох изван последње саобраћајнице на чистину, имао сам осећање неизмерне слободе. Мој поглед досеже далеке видике, груди се шире од задовољства и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом.
Пешаци су товарили на леђа ове огромне гранате, са крилима окренутим уназад и носили их кроз уске саобраћајнице до топова. Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива!
Ватра се осипа целом дужином фронта. Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти...
— Можемо — рече, затежући каиш шлема. Ишао је испред мене, лако, без шума. Ја сам се рукама придржавао за зидове саобраћајнице, да не бих лупио о неки шиљати камен. Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога.
Станко окрете навише, ка рову. Чује се неки жагор. — Овде је земуница командира треће чете. Од саобраћајнице којом смо ишли спушта се стрм нагиб. При дну се налази отвор од земунице, где угледах тројицу. Сигурно су официри.
Ишли смо погнути да би били испод висине пушкарнице. На извесном растојању наилазимо на попречне саобраћајнице, које одводе некуд у позадину. Пред нама се појави широко, четвртасто проширење, где угледасмо мали рововски топ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Испред вароши копали су ровове за одбрану. — Јадна вам мајка, боље да копате саобраћајнице до мора! — добацују војници. Ишли смо баш благом узбрдицом, када Душан приђе Луки.