Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
слеће гавран с Небојше куле, на тас из мрака долећу коњаници, и с коња који се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на тас из зобница бацају крваве главе; на тас се слажу оранице, слажу се гробља, на тас се слажу
Црњански, Милош - Сеобе 1
Избио је из жбуња, у баре и тешко блато, до сапи, пред ватре, са којих су скидали печене јагањце. Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и
Дрхћући као у бунилу, при преносу кући, он је осећао, победоносно, како се, у гужви коњских сапи, ногу и њушки, појавила, над водом, и његова глава.
Накривљеним клобуком мрдао је весело уз песму, да, после, опет одјаше и ућути, ударивши коња чизмом под сапи. Стењући од бола у колима, чинило му се као да већ неколико дана пада нека киша, којој нема краја, у којој се сливају
У себи, продавао је све то и куповао, мрмљајући. При стрмим прелазима преко јаркова видео је само напрегнуте сапи и трбухе коња, по којима беху од напора искочиле жиле, да се затим, опет загледа, као из неког сна, у своје слуге,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле Маријанине сапи. Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек баце и у јатима одлетите с балкона у вис!
и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта кују Бугари и лево како се свађају Срби, а они, Грци, кротки и ћирилски, загрљене две превратне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Коњ се у почетку затеже и одупире предњим ногама. А када га ударе бичем начули уши, подавије сапи, фркне, па предњим ногама опипа сплав и онда брзо уђе, стриже ушима и гледа унезверено.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао. Полети као тица покрај махала ка њиховој улици.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
! Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.
Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. — Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус!
?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне. Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. — Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Врана кобила, крупних, закрвављених очију, подавила сапи и гази опрезно. Када је приведоше столу, фркну и једно уво истури напред. Сергије је гледа задивљено и љуби.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мој коњ је ватрени вранац, копита му немирно добује по каменитој стази, ноздрве су му раширене, сапи сјајне од зноја, хтео би да јурне напред у галопу, али морамо се држати поретка, ја и он, мој вранац, кога бих назвао
Његов парип игра под њим, из ноздрва му сукља пара, сапи му дрхтуре од беса и силине, силна машка му млатара под трбухом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Осећао сам како мој коњ несигурно гази, као да тражи сигурнији ослонац. Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи. Сад несигурно седим, вода ковитла около, да ми се по глави мути. Коњ диже главу и поче да фркће.
— Нема другог начина него да их силом погурамо — рече Бранко. — Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните! Околни навалише штаповима. Коњ се омаче предњим ногама, задњи део тела му се изокренуо и паде поребарке.
С пута — викну командир. Они оптрчаше око коња, приведоше их уз ограду и телима својим налегоше на њихове сапи, да их топови не закаче. Још из даљине угледасмо како нам жури у сусрет неки официр. Познадох Луку.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована! Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на