Употреба речи сапињати у књижевним делима


Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Некада несташан као ђаво, — отац му је морао, по коњски, ћустеком сапињати ноге — касније га је нека велика помирљивост и добра у души смирила и оплеменила.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности