Употреба речи саплитали у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ђурђе их је немилосрдно гонио, јашући кроз ту збуњену гомилу људи, који су се саплитали. Па иако је то био само маневар, мучки их је, пљоштимице, млатио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!...

Било је осам часова. Око поноћи изненада засвира труба „устајање“. Још буновни, људи су се саплитали о конопце шатора и псовали. Вучку возару пали камути у блато, и он је био очајан што не може у мраку да их распреми.

Кретали смо се сеоским путем и коњи су нам се непрестано саплитали о џомбе на путу. Нисмо одмакли далеко, кад оно опет раскрсница, те и ту један остаде.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.

Неки мештани беже, склањајући се с пута. Одатле смо сишли у исушено корито неке реке, где су нам се коњи сваки час саплитали. Пуцње пушака чујемо све јасније.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности