Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и постигну, личили смо на шачицу сомнамбула што се саплићу о своје маштарије. Рашчлањивали смо све што бисмо стигли, ништа не предузимајући да се извучемо положаја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају. Коњи се непрестано саплићу, а водници и вође одељења повремено опомињу возаре: — Држите коње на дизгинама!
И нико се не помери када наиђе однекуда једна чета пешадије и кад пешаци почеше да се саплићу о њихове главе... На истоку зарумене и месец се помоли. Запита неко колико је часова.
На путу је неред. Цео народ је на ногама и сада још упорније наваљује. А путеви све гори, коњи се непрестано саплићу, помрчина као олово густа. Топови сваког часа закачињу за кола и онда се разлеже запомагање.
Хтели бисмо до Калемегдана. Кнез-Михаилова улица пуста. Коњи се непрестано саплићу о рупе од граната. Наиђосмо кроз мрачне алеје и обресмо се на калемегданској тераси. А преко обале, нема пустош.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
О суве тиквине вреже саплићу му се ноге, често падне, устане и пожури. Он иде својом ливадом. Оном коју је купио кад је Адам проходао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим ветровима, о које се саплићу коњска копита. Као да ничег другог и нема: сећање, распарана кеса за новце, виси празно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ене? Прод’о си, не мо’ш сад, — брани се Икета — не мо’ш! И вуку се, отимају, трзају, саплићу и свађају око бундеве, а свет се скупља, и граја и галама око њих.
Краков, Станислав - КРИЛА
Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче. Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела. Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа.
Чуло се како звече натицани бајонети, лупа спрема, саплићу се војници и псују. Фијук и удар све чешћи. Иде се напред, али то још није јуриш, још се мисли, још мозак ради, и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дечко је избезумљен, уплакан, штуца грчевито, као да му у грудима пуца. Ноге му се једнако саплићу; стопала се изврћу на све стране, обућа прљава, обућа онога који се те ноћи није свлачио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг.
Мрак је увелико пао. Ми још увек идемо. Ако неко застане, налети на њега онај позади. Коњи се непрестано саплићу, и војници се чувају да их не згазе копитама својим. Ћутљива колона одмиче кроз мрачну ноћ преко планинских врхова.
Ишло се с камена на камен, преко оборених стабала и набацаног грања, о које се коњи непрестано саплићу и падају. Војници их с муком извлаче и дижу ствари из блата.
Противници се бесомучно даве, потмуло ударају, саплићу и по десетак их се ваља на гомили, док околна маса урла. Група војника посматра побеснеле играче и тад ће један рећи: