Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со. Ко каже да у светлост?
Глув кројач концем нишани у иглу. Под сијалицом од 20 свећа, глув, на тезги бакалин сапун сече канапом. 2. Сад нова сила сија, али не спасава, као што нас ни бивша није спасла.
сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла, узенгије, узде, мишеви који једу сијалице, ексере, сапун, тестије, тестере! Мишеви од којих не можеш сакрити ни иглу у сену, ни пушку у шаши, ни шашу у магли!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни живину, и ради све таке кућевне ствари, и учи се виршафту још док је за времена...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и кирију ми повишава до немогућности и жали се свуда како гаса много трошим, а никад ми собу честито не изветри и сапун онај којим се умивам никад не клапуња. Трљам ја, трљам па ништа и тако пре рата: сапун и баба никако се нису трошили.
Трљам ја, трљам па ништа и тако пре рата: сапун и баба никако се нису трошили. А сад се сапун опет не троши али се баба троши и то ми годи, признајем.
Трљам ја, трљам па ништа и тако пре рата: сапун и баба никако се нису трошили. А сад се сапун опет не троши али се баба троши и то ми годи, признајем.
Африка
Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Проклету твоју језику! Ама, море, примиш сваку годину рачун. ПЕТАР: Шта ће ми сапун! Који оће, нека дере и без сапуна, ја му не браним, али Петар неће. ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та жена и Агагијанијан, затим, поведоше Павла, у сасвим други крај ходника, у сасвим други стан, који је мирисао на сапун и жене, а у ком је била мртва тишина.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Али песништво је, пре свега, рад у језику и на језику; могуће је и рекламу за сапун срочити инвентивно, духовито, откривалачки. Је ли то стваралачки акт, или није?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина. — Је л’ ту фабрика? — пита Јован улазећи у Настину кафану.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Мáло моје, на лавандулу мирише! Прстић на нози му мирише! Зумбул бели! Косица му на сапун и на цвеће мирише, колевчица му, ко облак препун цвећа, мирише... Плаче, ђурђевак...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно! Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље. Сребрнастим перима мраз голица прозоре.
Бруј-ритмови тајних прела пале лампу Јеванђеља. Анђеоски, изван зала, трепне Чедо из јасала. Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило. Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити? Раки-сапун поскупио, Бистра вода пресанула, Јарко сунце помрчало.“ ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 44.
- наборана сукња на фалте раздријети = раздрети - раздерати, поцепати, искидати, расећи, похабати ношењем раки-сапун = праки сапун - врста миришљавог сапуна који се за време турске владавине увозио са истока роза - ружичаст рози -
сукња на фалте раздријети = раздрети - раздерати, поцепати, искидати, расећи, похабати ношењем раки-сапун = праки сапун - врста миришљавог сапуна који се за време турске владавине увозио са истока роза - ружичаст рози - рогови росити -
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Шта кажу, кад ће делити куповне књижице? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Зашта? ДРУГА ГРАЂАНКА: За сапун. ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Рекли су да ће сутра! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко је сада унутра? ПРВА ГРАЂАНКА: Мајцен, с комисијом!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун. Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те. — Приповиједа се да је казао Херо кад је јео сапун који је купко мјесто сира. Куку мене до неба.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Све, и старо и младо, спремаше се цркви. Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са истом је вољом вукао лађе уз Ђердап или секао шуму на Мирочу као што је кувао сапун у дућану Динуловића или се старао о винима у подрумима Глигоријевића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Бре, како ће мртав човјек платити? — Богме, лијепо, а ако ми не плати, ја ћу га расјећи па од њега испећи сапун, да своје паре извадим.
Петровић, Растко - АФРИКА
Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Из те мешавине и односа међу овим разноликим количинама, као оно кад помешаш соду, лој и кишницу па добијеш сапун, добијате на пример овако чудновата правила, удаљена хиљадама километара од здравога разума: „Нула подељена са нулом
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Запали ме, Дуде, изгоре ме, Направи ме суво дрво, Суво дрво јаворово. Од дрвета ситан пепел, Од пепела мирис сапун, Па с’с њега да си мијеш, Дуде, мори, бело Дуде, своје лице!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ако ми га, драга, нађеш, опери га, прати ми га по чирака Спиридона! — Опрала би, драго моје! Ракли-сапун нестањује, бистра вода преса’њује, јасно слунце на западу! — Опери га, драга моја!
Ракли-сапун нестањује, бистра вода преса’њује, јасно слунце на западу! — Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!...
А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
„Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
„Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
— пролеће проџумбусати — разонодити се пуле — ждребе путине — ципеле пцетиште — псина пшешко — псеће ракли-сапун — мирисни сапун рахатлук — одмор рз — част, поштење резилак — срамота, стид родљаци — рођаци роднина — родбина
проџумбусати — разонодити се пуле — ждребе путине — ципеле пцетиште — псина пшешко — псеће ракли-сапун — мирисни сапун рахатлук — одмор рз — част, поштење резилак — срамота, стид родљаци — рођаци роднина — родбина роспија — жена