Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мислио сам да је бар Лазар друкчији!... Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!... Али овако!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што
своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани
— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што
добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.
ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.
Сад залази мој живот и видик обмана, А истина мирно, кобно, као звона јек, Оглашава хук пада радости и рана. Саранио сам љубав и поноса век. Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љутој покрајини, тамо бјеше једна будалина, по имену Краљевићу Марко, и он тамо јесте погинуо: и ја њега јесам саранио по закону и по обичају, дадоше ми коња од подушја“.
Све с авлије поскидао главе, па је главе саранио лепо, да ј’ не кљују орли и гаврани, па авлију пусту накитио, накити је арапским главама, Арапово благо покупио; а
Мисли мисли проигуман Васо ђе би мртва саранио Марка; мисли мисли, све на једно смисли: мртва Марка на свог коња врже, па га снесе мору на јалију, с мртвим Марком
“ Вели њему беже Али-беже: „Јанко вам се јесте преставио, и ја сам га л’јепо саранио по закону вашем ришћанскоме“. Вели њему Сава од Посавља: „Кад се, бего, преставио Јанко, кам’ Јанкова три ћемера блага?