Употреба речи сарану у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И заиста, не памти се за ниједан смртан случај, сарану, а да је била без њега. Чим чује да је ко умро, ето ти њега тамо.

После тако целог дана да трчкара, послушује а нарочито око спреме за сарану мртваца... за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов...

По њему, чим се он укаже с краја улице у којој мртвац чека, за сарану зна се већ да онда за њим иде поп и друго што треба. Такав је увек. Нити га ко зна од, чега живи, где станује.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Томча, иако му јавише, не дође на сарану. Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће. Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

После јесен дошла на сарану маја. На сарани маја била је и она; Саранила дане цвећа и младости И са њима венце, и своје радости, И све што је

плодном крају старога незнања; Понова ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа, жеља и страдања.

ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра. Пођи ми збогом, моја веро јасна, Можда те никад ја видети нећу.

Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности