Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Господе Боже, Рашида! Не измишљај! - Питај мог оца! Кад ме је слао тетки у Сарајево путовала сам авионом, јер су се бојали да не укључим алармни сигнал, у возу, или урадим нешто слично.
да повраћају, тако да је она, Рашида, јер није била везана, устала и покупила бомбоне испред свих, а онда, стигавши у Сарајево, частила дечурлију по Баш-Чаршији. - Платила си то модром валутом по извесном месту!
- Мислиш ли да је она већ у Сарајеву, Грета? - нисам могао да замислим Сарајево. - Шта мислиш, Грета? - држао сам је испред самог свог лица, а она ме је, не померајући главу, гледала у очи.
- Тамо ћемо већ пронаћи неки шашави воз који иде за Сарајево, Грета! Не брини, ја знам да постоји такав воз! - видех поново Рашидино лице. Видех пруге, друмове и реке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894, с. 634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 205. ⁸ Петровић, А.
ЛXИ, Београд 1949, с. 189. ²⁰ Драгичевић, Т., „Гатке босанске млађарије“, ГЗМ, књ. 19, Сарајево 1907. ⁰²¹ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 85.
34. ⁷ Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 489. ⁸ Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака, Просвета, Београд 1984, с. 190; Филиповић, М. С.
614. ¹¹ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ 4 Сарајево 1894, с. 659. ¹³ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, ур. М. С.
390. ²³ Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 131. ²⁴ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, СКА, Београд 1914, с. 6.
55; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговоне“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1895, с. 659. ²⁵ Милојевић-Радовић, Добрила, „Обичаји о рођењу и одгоју деце у Поречу“, ГЕМ, 21, Београд 1958, с.
82; Петровић, П. Ж., исто, с. 260. ³² Мајсторовић, С., „Пабирци из народне педагогије“, Школски вјесник, 6, Сарајево 1900, с. 372. ³³ Тешић, М., „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 376. ³⁴ Кордунаш, М.
193. ¹⁴⁴ Караџић, В. С., исто, с. 166; Братић, Т. А., „Из народног вјеровања“, ГЗМ, 14, Сарајево 1902, с. 289; Беговић, Н., исто, с. 239. ¹⁴⁵ Чајкановић, В., исто, с. 211; Вулетић-Вукасовић, В.
Ђ., исто, с. 197. ¹⁵¹ Караџић, В. С., исто, с. 167; Драгичевић, Т., „Народне празноверице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 456; Милосавлевић, С. М., исто, с. 299. ¹⁵² Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н.
148. ¹⁶³ Трифковић, С., „Врачања и гатања у околици Сарајевској“, Босанска вила, 21, Сарајево 1886, с. 331. ¹⁶⁴ Микац, Ј., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 29, Загреб 1934, с. 200. ¹⁶⁵ Микац, Ј., исто, с. 200.
373— 374. ¹⁷⁰ Глик, Л., „О уроцима“, ГЗМ, 4, Сарајево 1899, с. 58. ¹⁷¹ Тешић, М., „Обичаји из околине Пожеге (рођење, детињство)“, Ужички зборник, 6, 1977, с.
337. ¹¹ Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1984, с. 659. ¹² Драгић, М., „Породиља и новорођенче у обичајима око рођења на Косову и Метохији“, ЗЕМ (1901—1951),
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У ТРИ 31 ЖУЖИ 34 ПИСМО 37 ТЕРАСА 39 БОИНГ, БОИНГ 44 ЈЕСЕН 48 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 49 ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА 50 ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ 54 БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ 58 ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ
СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА У лето 1970. имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен.
Бацајући тако коштице кроз прозор, да би по њима идућег лета поново пронашли пут до мора, уђосмо у Сарајево у дугој, суморној колони покислих аутомобила.
ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да кажем: онда све нестаје без трага и ја се будим— Сарајево је, дакле, било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«,
је, дакле, било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...
« Најзад пронађосмо излаз и Сарајево остаде, најпре иза, а мало касније испод нас, у котлини коју је лагано наливала млечна магла.
Четрнаест година после тог догађаја Андреа стиже у Сарајево у пратњи неког риђокосог Француза. Довезли су се лименим »ситроеном« потпуно ишараним називима градова кроз које су
пуцкетавим пламеновима воштаница што су се топиле брзо као и наши дани, слали смо безброј разгледница доказујући да је Сарајево једини град на свету, и да је заточеништво на које нас је април осудио, у ствари, само наш слободни избор, али прве
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
октобра 1791, од оца Милутина, трговца, који је тамо дошао из Србије. Због куге цела породица остави Сарајево и дође у Земун.
су изишле 4 свеске збирке приповедака: У часовима одмора (1903, 1904, 1906, 1910), Моји познаници (1909) и Комшије (Сарајево, 1912), и одвећа приповетка Јарани (Нови Сад, 1913), [Дивљак (Београд, 1913)].
Друга збирка приповедака су му источњачке Рамазанске вечери (Сарајево, 1898). Од хумористичких ствари најважнији су му Листићи (Београд, 1890), »роман једног одојчета« Општинско дете
Са јадранских обала (Мостар, 1900), Са острва (Београд, 1903), Крај мора (Дубровник, 1911), слике Утисци из рата 1912 (Сарајево, 1914), [Прељуб (Београд, 1914)], два романа: За крухом (Нови Сад, 1904) и Пауци (Београд, 1909) и позоришни комад На
добро писаних, садржајних приповедака (Мртви живот, 1903; Вихор, 1904; Беспуће, 1906, штампано у засебној књизи, Сарајево, 1912).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
14. Босанска вила — лист за забаву, поуку и књижевност — уредник Никола Т. Кашиковић, Сарајево; искоришћена годишта: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 и 1913. 15.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио;
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И таман тако у садржини преврнут и у бићу промењен, опази он варош Сарајево. И ето, та варош Сарајево, као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му
И таман тако у садржини преврнут и у бићу промењен, опази он варош Сарајево. И ето, та варош Сарајево, као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР Дошао некакав сељак на пазар у Сарајево, па пошто је продао нешто мало вуне, отиде у један дућан да купи оку соли, те упита дућанџију: — Пошто подаваш оку
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Н. Петковић, Артикулације песме ИИ, Сарајево, 1972). (1976) СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА Песник, као и сваки други уметник, у извесној материји и према
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба. Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове. Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади. Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
на прса или под мишку (Караџић, 4, 1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні, Сарајево, 1906› 121); нарочито се меће у амајлију б. л.
118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се, на Ђурђевдан пре сунца, умивају (»да би биле златне«, Караџић, 4, 1903, 168, Сарајево). Берући га, говоре му: »Златноглаве, златне ли си главе, Ти ми знадеш тридест и три траве«, (ЖСС, 118). З.
јечи, боб бобоче, греда лежи за сву кућну челад« (Сарајево, ГЗМ, 6, 666). Нарочиту снагу има ј. који се убере на Биљани петак (цф. Караџић, 3, 1901, 121).
и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр. Хаџи-липа у Бањалуци (Шк. вјесн. ‹Сарајево› 10, 1903, 775), липа код села »Липника« (околина Бихаћа, БВ, 6, 1891, 216), л. код Требича (Славонија, Рад, о. с.
Хаџи[јина] л. (Шк. вј., 10, 1903, 63; слично и у Хангі ‹Жівот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіни, Сарајево, 1906› 47). Под том истом л. родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л.
, природним или вештачким (цф. СЕЗ, 19, 119 и лепу песму Петран. ‹= Богољуб Петрановић Српске народне пјесме из Босне, Сарајево, 1867› 1, 69); с. не доликује удатим женама (»Не дајте ме« — каже с. о себи — »невестама, Невесте ме ружно носе...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њихови потомци: Душан, син Јованов, адвокат, ја и мој брат Богдан професори, одоше у Осек, Београд и Сарајево. Тако се Миланковићи, погосподивши се разиђоше, у току последње стотине година, по белом свету, а њихова два прастара
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
глајте — гледајте (од глати — гледати) Гласинац — поље у Босни, североисточно од Сарајева, „раскршће путева за Сарајево, Власеницу и Рогатицу“ гласовита пушка — чији се пуцањ далеко чује глоба — новчана казна, незаконит порез Глумац
Нарочито је чувен његов смели поход на Сарајево 1480, кад је успео да провали у град и да га опљачка 1481. С успехом је војевао против Турака у Србији и довео отуд,