Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ.
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА ЖИВОТ. — Сима Милутиновић је први писац нове српске књижевности кога је Босна дала. Рођен је у Сарајеву З.
У Србији се зове Сарајлија, ван Србије се назива Србијанац, после бављења у Црној Гори — Црногорац. Он је у разним тренуцима свога бурног живота
Код бококоторских калуђера учио се само основној писмености. Први учитељ му је био Сима Милутиновић Сарајлија, који је и сам мало био учио, који је учио надохват и по случају и чије знање уопште је било невелико, несистематско;
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му дрзновеније и показати му
Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо Сарајлија, Је л’ слободно мало запјевати?
124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо Сарајлија, Је л’ слободно мало запјевати?“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године. Јевремовом противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија објавио у Лајпцигу. Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПО МОДИ 143 ЕУСТАХИЈА АРСИЋ 146 СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ 147 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У
Ту је затим Сима Милутиновић Сарајлија, са оноликом својом славом. Светислав Вуловић га је сасвим озбиљно сматрао највећим српским песником предбранковске
Мени се чини да је Мушицки не само далеко најзначајнија поетска личност тога времена, него и да је поетични. Сарајлија личност малога поете, збуњеног и збуњујућег.
1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ пјена Као шева Милом свога срца.
Он свирањем Ил' играњем Одговор јој даје, Да је тима Љубве чин'ма За себе обаје. 1814. Сима Милутиновић Сарајлија НЕПОЗНАТОЈ (У Скели под Видином смишљена) Чудна момо, Влахињо!
1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име?
Та у гробу.. нема добра, Ни 'ма фајде и од њега: Све л залуду кад се умре. 1817. Сима Милутиновић Сарајлија ЛУКИЈАН МУШИЦКИ СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА Сеине Ноцхацхтунг солл једес Волк ден Мäннерн wихен дурцх діе еѕ
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском. Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе! Ја имадем тридест Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу чаршију, нека зовне тридест
Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу чаршију, нека зовне тридест Сарајлија, нека пођу с тобом у планину лов ловити по гори зеленој, — тамо има гора Романија, и у њојзи кошут̓ и јелена.
А рећи ћу слуги Хусејину нек опреми два коња витеза“. Док Хусејин два коња опреми, дотле паде тридест Сарајлија. Була гледа роба драгокупа, опрема га на бијелој кули, пак је њему била бесједила: „Чујеш мене, робе драгокупе!
Удовица рече Сарајлијам̓: „Чујете ли, тридест Сарајлија! Пазите ми роба драгокупа боље него Џафер-бега старог!“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па
Отидоше гори Романији. Кад су били близу Романије, рикну јелен, а рикну кошута, проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе драгокупе, ето рикну јелен и кошута“. Ал̓ говори дијете Грујица: „Не лудујте, младе Сарајлије!