Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе. МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је! НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане! Рафал укосо, од пупка према десном рамену!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Саранили смо Дундака — рече Бељан тужно. — Шта? — дрекну Бакоња. — Умра Дундак! И већ је сарањен! Шта је то било? — А јето видија си га јуче какав је бија.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи. Тол'ко сам мали да ме је страх: Живим сарањен као у ноћи. Ах, ти моћни људи из овога века. Више немам куда, умирем без лека. 1916-1917.