Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у
мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ВИ—ВИИ, 1959, 270) епиграф којем је аутор Луције Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана; ти стихови гласе: Еуаси еффугі.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот минулих векова давно, И тријумф живота вечног.