Употреба речи сарку у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Оде.) ПОЈАВА ИИ САРКА, ГИНА ГИНА (долази споља врло опрезно, окрећући се лево и десно и не видећи Сарку. Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну кутију у којој је сребрн сервис).

И најзад, сви други како тако, ал' да је пита човек, ову Сарку шта ће она овде? ПОЈАВА ВИИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена): Баш, рекох, да изиђем, да се видим с ким.

СИМКА: Па да зађемо по собама. АГАТОН: Чек' да зовемо Сарку, нека их она сазове. (Куца на Саркина врата.) САРКА (долази): Је л' ме зовеш, пријатељ-Агатоне?

АГАТОН: Ниси, Танасије, па шта ћу ти ја. Није нико од нас. Ето узми ову Сарку, је л' она непосредна; није, и она је посредна. САРКА: Шта сам ја? АГАТОН: Посредна си.

СИМКА: Знаш шта, пријатељ-Мићо, ја ћу теби да кажем нешто. Припитај ти прија-Сарку, биће да она најбоље зна како се обрлаћавају мушкарци и жене. АГАТОН: Ето, то ти сасвим паметно каже Симка.

АГАТОН: Ето, то ти сасвим паметно каже Симка. Припитај Сарку, нико ти боље то неће рећи од ње. А нас остави, не можемо ми разговарати с девојком коју презиремо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности