Употреба речи саро у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод.

Казаће: Сад да нам је ту Чамча! — Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. — Саро, донеси вина, оног доброг. Госпођа Сара донесе и наспе. — Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности