Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку. Чује се јак глас са страним акцентом: Како сте? Јесте ли здрави?
Откуда ти, Сароше?« Улази једна слушкиња. СЛУШКИЊА Снашке, ево и Сароша. ТАШАНА (не дижући се, изваљена, задовољна): Добро, нека дође. Знам, чујем да је дошао.
Да не поручате ћутеци. Долазе Коста и Риста (закопчавајући и стежући поцепане појасеве, буновни). КАФЕЏИЈА (покаже Сароша): Агу да слушате. САРОШ Нисам ја ага. (Кости и Ристи): Један до Назе, други до Решид-бега.
Овде сам као код своје куће. СВИ БЕГОВИ Тако је! ЈУСУФ БЕГ (седајући до Сароша): Сароше, бре, још од кад ти глас и песму нисам чуо! Оно, истина и ја покаткад запевам.
БЕГОВИ (бацају Нази кесе и вичу): За нас играј, Назо! НАЗА Јок, за вас не, сал за Сароша! БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за
БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша. РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре!
РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже.
На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша! Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја. (Оде.) АХМЕТ БЕГ (весело): О Сароше, Сароше. Где си бре, Сароше?
Улази Стана (са послужавником с пићем и кафом.) СТАНА Ево, ево. Знам зашто ме зовеш. Ево за нашега Сароша. САРОШ (мрачно): Терај комедију. СТАНА (ставља послужавник између Сароша и Ташане. Сарошу): Камо тај дуван?
Знам зашто ме зовеш. Ево за нашега Сароша. САРОШ (мрачно): Терај комедију. СТАНА (ставља послужавник између Сароша и Ташане. Сарошу): Камо тај дуван? САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани).
МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос. МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице. МИРОН Из кафане ли је изишао? МЛАДЕН Кафана је још била далеко.
Турци полетели да га бране од ових наших. Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути! Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи. СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем...