Станковић, Борисав - ТАШАНА
БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе. Нема весеља без тебе. (Седају и изваљују се по миндерлуцима.
РЕШИД БЕГ Баш добро да ми стари оставимо млађима и женскадији да се веселе у харему. Ми ћемо са Сарошем. СВИ БЕГОВИ Са Сарошем. РЕШИД БЕГ А у јутру да продужимо у мој чивлук и Доњо Врање.
Ми ћемо са Сарошем. СВИ БЕГОВИ Са Сарошем. РЕШИД БЕГ А у јутру да продужимо у мој чивлук и Доњо Врање. (Загледа кафану): А добру си и кафану изабрао.
(Полази.) Ох, и сада ето помен и леп спомен подиже му она са Сарошем. (Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ!
Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!« Чаршија се затвара. Свет бежи кући.