Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра! (Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла!
КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе). КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам.
Нећу. Улази Наза (огрнута фереџом, са дахирама испод пазуха). НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка?
(Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица? НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја. Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак.
НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша. РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже?
(Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш. ЈУСУФ БЕГ (Сарошу, да би га развеселио): Сароше, ни ја несам Анадолац.
Ево за нашега Сароша. САРОШ (мрачно): Терај комедију. СТАНА (ставља послужавник између Сароша и Ташане. Сарошу): Камо тај дуван? САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани). СТАНА (узима): Што ти руке дрхте?
ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве. Стана одлази. ТАШАНА (показује Сарошу на послужавник): Узми и служи се. САРОШ Боље куршум у чело него послужење и кафу.