Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Осман паде, а Омер допаде, Али само на големе јаде: Окресну га Бошко по саруку, Одсече му ону десну руку. Јесте младо јоште момче Вуче, Али гледај како Турке туче, Сад за пушку не беше времена,
Мало иди, за дуго не било, Срце Ајку није преварило: Тамо она нађе сунце своје, Тамо лежи њезин Радивоје; По саруку позна га велику, А још више по јуначком лику.