Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„мокра постпонира, па тиме монотоно ређање увећа: „Ноћ, / мокра, / празан трг, / фењери, / сенке бедема, / утврђења, / сасви га узнемирише. 299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине.