Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' поред пута тополицу једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем лицу, Што иструли више с' не понавља, — Ја ту