Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
грану; из небеса ситан дажд удари, те се моја крила поопраше, и ја мого с крил'ма полетити, полетити по гори зеленој, састадо се с мојом дружбиницом.
недарца, однесе и двору бијеломе, па и рани читав месец дана, читав месец и недељу више, па и пусти у гору зелену, — састадо се с моји орлушићи. То је мени учинио Марко!“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години.
сахранити, и м. их, би м. бих, дођо м. дођох, погибо м. погибох, остадо м. остадох, мого м. могох, побего м. побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м. њихов, саморана м, самохрана, снаа м. снаха, стра м. страх, пра м. прах, вала м.