Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Воду на врата! Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна. Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку, сасу је у главу, И крај њи паде у зелену траву.
вије се земљом и травицом А братими с пушком убојницом, Те из траве јунак посегнуо Пушком малом Туре под пазуо И сасу му зрна лампарице, Разнесе му беле утробице; Љуљну с' Туре на своме коњицу, Поможе му Србин на земљицу, Маши му се
главе турске реже, Секао је док трајало снаге, Посекао четир љуте аге, Ал' му снагу узе бесни Руста, У прси му сасу зрна пуста, Устави му оно срце живо, Ох, Рустане, ђаво те даривô, И теби ће суђен' часак доћи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лука сасу у кош врећу жита и узе катран да подмазује точак. И пре него што се врећа жита измлела, Ти, синко, бапну на губерицу и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више. „Где је нестала со?
Онда узе ону посуду у којој је зрнце угља сагорело, скиде са ње стаклени поклопац и сасу њену невидљиву садржину у посуду стављену на ваги.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лахор заструји, заћарлија одвојено, одјелито, и махом море се буди, оживљује... Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди... Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег? — Село је подигло биљег својој Слаткој Души.
— вели Симеун, па сасу двије-три заостале капљице на ватру, а плавичаст пламен лизну уз један угарак. — Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже
Ћипико, Иво - Пауци
Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг. Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци напоље. Војкан, посрћући, свали се у јаругу.
још се може... Пада ли, пада... и учеста снијег. Али подноћ наједном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће .. . Но све ништа, да не духну вјетар: студен бије у образ као ледом...
Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу; мисли: утече јој фра—Јосин вранац!
—То је све што имам! — говори Раде. — Молим те за остало причекај. Прими! Не гони ме!... Није ти за главу!... сасу све наједном, језиво, испрекидано...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу. И утом, са свију страна, Јекнуше весели звуци у сусрет гранулог дана, И свест се кравару врати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту.