Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња наложио у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне. Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.
Нађем је и паљкајући једну по једну потражим читаву свећу. Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо. Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто. Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пре тога, наравно, сасуо сам на себе пола бочице мириса, а косу намазао зелено-масним ораховим уљем. Био сам веома леп четрнаестогодишњак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
вода ће из њега нестати, испарити, како се то каже, а у ћупу ћеш наћи со у истој оној количини у којој сам је у ћуп сасуо. О томе сам се уверио помоћу кантара. „А шта се десило са водом?
Казаљка ваге нагну се из свог усправног положаја као да је у ту посуду сасуо нешто што је тешко. Почешах се иза ушију.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао. Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала.
Могли су продужити свој бесмислени разговор. Но он је вратио. Захватио је шаком воду и сасуо јој за врат. Она је вриснула, цикнула, поново кикотање и смех, као да је ова земља нагло опустела и нико други осим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо. Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“.