Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И Мефисто позна то непознато осећање равнодушности које никада није имао ни Бог ни Сатана, и које је само осећање Човеково. Тада бог зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права сатана. Она је, широко раскречених колена, седела подбочена на високу, црну дршку од амрела.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење. СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после покоја телесног мука
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ад се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио
Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки, Сатана, јер сте често скупа долазили ка небесни војеначалници.
Ми вјечиту срећу уживамо; Сатана је, наш друг блистателни, на својему остао престолу, међу своје велике полкове њихан хором бесмртне љубави.
Ко правдине попире законе, каратеља има ужаснога; Сатана је, лишен светилишта, на гњев творца обратио страшни, злу вјечноме подига катедру.
ми чином, али духом много нижи мене, јер ти душа, како моја, није благородном гордошћу заждена, проштенија не иште Сатана; благородна моја намјерења небо чује, а знаће мирови!
Ево случај - са ужасом крикну - с којијем је смјели владац неба свемогућства име получио, ал' Сатана открива таину!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
од свог срца јуначка, Лако и муњевидну избећи мача брзину: Човек је сковао га, човек ће избећи га; Ал’ ово је сатана сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда
Али зложељна је Судбина ту се испречила кивно: Или је Сатана старцу уселио пагубне мисли, Или се срце потрзало слашћу прадедске му земље, Ил’ му се дугим зар ропством к слободи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ онај што је венац трнови За спасеније људи носио, У мрак је вргô силу сатанску. РАДОШ: И опет велим да је сатана Кршећ по мраку гвозден огрљак Кроз трошну земљу, црне слојеве, Копајућ гнева оштрим ноктима, Проринô земљу, презрô
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А град већ гори. И то њих сам ђаво сатана онде доведе, а грађани јоште за њих нит су и чули да ће доћи, нити знаду за њих да су већ под градом.
послу бави, земљи је прилепљен а не к небу, — то доиста тај божији отпадник непријатељ душевни светодржац ноћни кнез сатана кано на облаку ка том његову горњем небу сврх мозга му на темени своју столицу је поставио, те седи и влада ш њиме,