Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Адамова лаковјерност грдна и његова непостојност лика бациће их у плачевно стање, што и нарав ни у сну не снила. Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он је буну зажећ намислио на равнине неба опширнога.
Неправда је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније. Враг се неки црни у
освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним погледима, миродавца похулиће име.
Ово ниско људско осљепљење биће злоба душе Сатанине на похулу неба и вишњега. Божествену моју душу њежну забољеће судба човјеческа: ја ћу слово моје возљубљено у