Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, ако Трифун раздрјати сја будет, на мене, у Кијеву, ашче господ Бог кое чудо не сатвори, убићу га, као курву. То ти кажи своме брату! Оће Србо!
Теодосије - ЖИТИЈА
као да се прилепила, река велика тече, која се зове Вардар — на тој стени, дрветом поплочавши место, позорницу себи сатвори. И када се, бедник, веселио, председаваше опијајући се на томе мрском и самотном судишту, играјући и веселећи се.
остао начелствујући у Лаври светог Симеона, која се зове Студеница, многа исцељења полагањем руку његових на болне сатвори Бог, и многа изгнања духова молитвом, и друга многа чудеса, која због дужине речи није могуће описати.
Макар ми ти буди мило стива, прими и мене овде, и гробом неисходну себе ми сатвори, јер у свет вратити се или у њему бити не волим, нити ми достоји да живим господина брата мојега не гледајући“.
Десница господња сатвори силу, десница господња подиже ме и ојача ме против вас. Нећу ја од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!
реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори, Боже силни.
овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан развесели, Свет сатвори, кâ што Моја вели.
Горе, доље, траве, дрва, Лава, орла, а и црва, Ти сатвори, драги Боже, Ко овако јоште може? Осим друга овде свега, Мене створи из ничега, Дуом твојим ти подуну, У менека
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Виновник моје си душе, А тајиш ми твоје мере. Крвав сам испод коже, Ко фитиљ име ми гори: Требам ли ти, сатвори Још један завет, мој Боже.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
разбери ме! Сним ли санак, или видим: Јели оно млад на коња, Ал’ је оно сиви соко. Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!
реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни! Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну.