Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали. зар нисмо сатрвени? Зар се у бугарском рату нисмо боси борили? Реците, ајд' одговорите ми. Зар оружје није пропало од употребе?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
тока и илика, убијени ненадном и подмуклом несрећом, тврдокорно шуте, без суза и јаука, али су жалостивни, сломљени, сатрвени... И нижу се гробови, мали и велики, женски и мушки. Страхота погледати!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Са сваким дахом блаженство је више у мени, Ил ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди,
ову жудњу и на кобни овај глас: ”О ти, о, ти, учешће чије заструји кад-где у мени, У стварност врати лик свој сатрвени, И не спречи, не спречи, једини за мене спас“.