Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту се није мислило само на победу. Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ!
— Тако ће и бити? — вели Милош. — Сад како му буде!... Нама се ваља борити док једнога траје. Ово се дигло да нас сатре!... — Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једни су хтели конопац да би им оздравио болесник, други да би имали хлеба, трећи да му стада не сатре помор, а четврти да му се врате лађе које је послао на море. Тај дан сви су ишли у поље као на кладенац среће.
Теодосије - ЖИТИЈА
руке, од њених девичанских спона као од горе велике, по чудесном Данилу, камен Христос отрже и све идоле бесовске сатре, јављањем у сну подиже душу његову од унинија, говорећи: — Имајући мене као јемца код цара свију, Сина и Бога мојега,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мој Боже, сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô да оће цели свет да сатре.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господари!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Колико сам обладан био мојом будаластом светињом; но, овде натура предузме све своје правице и силу, сатре под ноге и у ништа обрати сва моја сујетоумна мечтанија и сујеверје.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
онда се тргао, јурнуо на њене дојке и бедра, брзо и грубо побацао сукње с ње, ломио као да је туче, као да жели да је сатре.
“, чупао је браду. Бори се да попале и побију све. „Разболео се. Ти си му отац, спасавај га. Сам себе ће да сатре.“ „Против Бога не могу да се борим.“ „Можеш, ако му препишеш имање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Као звер ме зграби, И понесе собом у пределе суза Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна Медуза! Она господари.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? — Хоћу ја, али на лисице. Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Див пристаде и шчепа каменчину, стисне је у руци и сатре у мливо, али ни капи воде из камена не потече. Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира, стисне га у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Скитницама се назвасмо, друмска нас попала сета, Путка и Ждрала сатре нам пут, и кола, кочијашу, Где проминемо клоне се и занеме. На конаку нам као злој вести неради, друже.
Ћипико, Иво - Пауци
страсније га гази, чисто ужива кад му нога запане у бијелу податну мекоту, — притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи. Тако живо, немилосрдно газећи, обоје се загријаше. —Ево, овдје нам је ложница!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лице му устрептало, очи молећиве, а усне фанатично убране, као да тражи милост, помоћ, да Алах сатре невернике... овога Црногорца Ђуру, па и мене, који наилазим из белога света, да га узнемирим у домаћем миру његову.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
кô барјаци ватре, А кобан подсмех на лицу му титра; Небу се кеси и та неман хитра Кô да би хтела све звезде да сатре. Већ изнад мене мину и прохуја, Кô разуздана широка олуја — Помами њени кад је с мора гоне. Јоште се види.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
бише у салијској тамо страни, мору, тек изненада пуче хушум на њих, стиже их гњев божији онде и ту света Богородица сатре их свију. Духну силовита фортуна и с корабљи све се уједно потопише тако да ни огласник не утече својој земљи.
Видећи то Бог сажали се, напушта пред бербу сваку хавет, бубе, мухе, црве, гусенице, крупу, зло време, — сатре и погуби и убах мало остави што злочесто кад нема његовим људма, сиромаши!
где су опаки људи зли, нагледа Бог ону земљу, ама преким оком и чемером је залије и напоји, сваком рђом је и чађом сатре, за црно огледало да буде и берићет — хавријеже; наспоривања — стрњишта, тако да убах мало где пшенице се находи ни
Од твоје душе њихову крв ћу ја истезати.« ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ Зло је неродна земља, а горе јоште кад готов род сатре рђа, те изчами или црви поједу.