Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме живи огањ не сажегао! Тако ме земља сунцу не отела! Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли! Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа! Ти си ме сатрла и живог сахранила... Ја сам мртав човек, ја нисам човек, ја сам камен, ја сам угашен угарак... Ништа сам ја, чујеш ли?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мара није сатрла Дадару како су неки прорицали. Пре би се могло рећи да је он сатро њу. Једне ноћи пред зору, Букара јој је одсекао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
жено, свагдашна дево, да буде та луна, њино знамење, под твојим ногами, и сатри рогове Тој варварској луни, каконо си сатрла главу прегрдому кагану, што је био велико дигао своје рогове на крстне рогове, и повиси рог христјански, повиси твоју