Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' где не би тужна јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце: „Дакле, сунце, само јоште сада, Само сада па више никада!
Ој Косово, крви прокапало, Ту се наше сунце саурвало! Ту у срце гром нама удрио, Ал' га није силен растурио, Са срца је само спала рђа; Несу момчад од косовске грђа: