Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дође већ да се свисне од терета. Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.
Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле. Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.
И на том се разговор прекиде. Није, вала, прошао ни добар сахат, а већ је адвокат седео у кући Николиној и увелико се разговарао о балу, о женскињама, о накиту, па тек рече: — Баш
је господин министар дошао у свој стан, па ушао у своју спаваћу собу и креснуо жижицу те запалио свећу, видео је да му сахат показује 11½. — Гле, које је већ доба! — рече он свлачећи се полагано. — Близу поноћ!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је ли ту Мехо? — Јесте. — Нек дође. Мехо уђе у одају. — Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? — Прије један сахат. Видјех га у воћу, код куће. Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде.
Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.
И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... Сахат у сат гледајући трајала је та борба. Коњаници су јуришали.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат! Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.
Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.
Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.
Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио. Гледа на страну, каже: — Послао сам га у Београд да се оправи. — Па добро је ишао, Митре.
— Па добро је ишао, Митре. — Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени!
Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока. Нешто је добре воље. Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је. — Зар си повратио?... — трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат?
— Зар си повратио?... — трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат? — Оправљен! — каже он. — А какав ти је то ланац? — Ланац као сваки ланац — каже он, али некако мекано, није да се
— он стаде претурати шпагове, али нађе само неколико крајцара — ја ево дајем сахат и ланац. На! — Хвала, господин-капетане! — рече војник, исто онако поздрављајући капетана. — Држи, тата!
— Хвала, браћо! Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу.
После пет минута ја извадих сахат. — Већ 11. Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.
Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби?
— Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! Него и јесте чудан био тај дуварски сахат. Права антика, што наши кажу. Био је мало мањи од иконе св.
неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице описати и с читаоцима упознати га. Сахат је давнашњи.
били притворили због крађе приликом просјачења, па га поп Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па
— ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија. Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које.
кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду, и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају
Црњански, Милош - Сеобе 2
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још постоји „куршумли-хан“, у коме су трговци за време сајма становали. „Сахат-кула“ из тога старог доба изобиља и богатства свакако је са својим дивним звоником једна од најлепших на Балканском
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте врата и прозоре!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Легну спавати. Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац. Гроф је баш био код куће. Слуга их пријави, они уђу.
— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. — Како? — Поручила ми је да ће доћи у Будим. Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! — Шта, да ускочи, да је украдеш? То бити неће.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он устане и помакне се са тог места па легне на друго. Овај га и са тог места отера. И тако га муче по читав сахат. Или узме па стане да га туче.
И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те
Они га сви замоле: — Дај де, лијепи и златни ага, претури нас какогод тамо до јесени. — Јок, јок! Сахат је већ дошао. — Ама ти нам оно рече: „Ако ћете, вала, до кијамета, чекаћу вас“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да останем на Ријеци, био је разлог и то што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био висок два метра, имао дуге руке и викао: „Баттута!
Сунце се рађа у мом сну. Сини! Севни! Загрми! Име Твоје, као из ведрог неба гром. А кад и мени одбије час стари сахат Твој, то име ће бити последњи шапат мој. Цооден Беацх 1956.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због
Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат-кулом. Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— „Бунца баба“ — рече Турчин — и оде у друго село. О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат. Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те
Пошто везир остари, разбоље се једнога дана. Шта ћеш: старост—слабост. Он добро разбере да му је вакти сахат дошô, те зовне жену и рекне јој: — Ја сам се веома разболио, још мало, чини ми се, па ћу и ја на они свијет.
чијег се корена прави црвена боја брчак — шуштање воде, таласић бујрум — изволите ваган — житна мера; чанак вакти сахат — одређени (суђени) час, тачан рок вала(х) — тако ми бога валија — старешина вилајета ван — (значи и) већ већ —
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом. Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а
А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Обучен у доста тесан минтан, опасан свиленим појасом, у чакширама са ногавицама, ишараним широким гајтаном. На прсима сахат са ланцем. Са фесом на глави. Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Немој да ме... СТОЈАН (упада): — лажеш! Ах не лажем те, Кошто! Све бих ти дао. А и сада, ево, све да ти дам! (Вади сахат, кесу, ћилибарску муштиклу.) На! КОШТАНА (одбијајући): А не, не! Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца!
(Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш. (Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у минут обесих, ако за недељу, ону вашу — (бесно) нећу да знам ни како јој је име! — не удате.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи и од среће плачем... 1910 — 1911. МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе закуцале. па је токе рукам' устављао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од поноћи, пак до три сахата трећа стража. А четврта је настајала на четврти по поноћи настајући сахат, до сванућа пак три часа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како
Од тога доба водио га је више и отац. У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лапац. Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.
У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лапац. Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.