Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја ћу да носим. — Ама то је гроб покојног Марјана Ђукића, ћурчије — рећи ће један од оних опет. — Ја сам га баш сахранио пре десет година ту са овим мојим пријатељима — бог да га прости! — Ама то је старина, ја ћу да носим!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Људи би рекли да је био несретан у браку, јер је жену сахранио, али она мисли да није тако. Јер не може бити веће среће у браку, него таква љубав, коју ни смрт не може да прекине.
Он у њеном загрљају сећа се неке друге. А то више није ни његова жена, коју је сахранио, него нека, нова, полегуша, са овог пута; нека дроља са зеленим очима и трепавицама боје пепела.
То је била несрећа која је честа у животу. Сад, међутим, кад је ту жену био давно сахранио, она му се, све чешће, јављала, у сећању, у мислима, на преноћишту, у сну.
Исаковичи су волели шанац Варадински, јер су се тамо били поженили, а Павле је тамо и жену сахранио, Срем и Бачка им је била за срце прирасла, али ни то их није задржало, кад су провидели превару.
Као тица на лепак. Овде, на преноћишту. Никад толике жене није имао. Павле му онда исприча да је, пре годину дана, сахранио своју љубљену жену, која је умрла, са дететом, мртвим, на порођају. Њу не може да заборави – друга му жена не треба.
Чинило се да, и околна брда, и небо, сијају. Као и свако вече, од неког времена, ноћу би се сећао своје жене, коју је сахранио. Тек сад, у сећању, он је разумео, колико га је то људско биће волело.
на том путу у Росију помисли да би љубав људска требало да има трајање вечности, а да је та жена, коју је имао, и сахранио, онаква, какву више никад не може имати.
јави мисао да на целом свету, за њега, среће је могло бити само у том једном једином људском бићу, у тој жени коју је сахранио. О неком сретном животу, убудуће, за њега, не може бити више ни говора.
Вас сте, двојица, исту матер сисали, блаженопочившу. Ја нисам! Ја постадох ајлугџија и немам ни куће, ни кућишта, а сахранио сам жену. Немам фамилију! Било па прошло! Што бих се ја Трифуна клонио?
Отвечајте! Исакович онда рече, загледан у царицу, да је он, пре две године, сахранио жену, а са њом и дете, које се било рано родило.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би остала „везана за породицу“, односно да би се удала и отишла из куће!
Милићевић, Вук - Беспуће
животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та девојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова. ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај Панта је био чувени љубавник свог времена и сахранио је три жене. Мој отац се оженио његовом ћерком, Марином, преко проводаџија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи од чакшира“. Сахранио га је и дуго жалио за његовим ћутањем што је данима и ноћима трајало у роктању и мљацкању чопора.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После, за вечером, прича војницима како је цео пук он лично сахранио, а они се уклањају од њега да их не зарази. Тада, као драговољни гробар, Ресула је доживео велику, ретку и необичну
Ја сам, вели, тако рећи, јуче рођену своју жену сахранио, али наду сваку нисам изгубио, јер не смем ни с Богом мегдан делити и себи самом живот ускраћивати.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Синовац чувенога Лазара Ћаје, свога оца је сахранио у православном гробљу, а муслиманство пригрљавао утолико уколико му је расла мржња на оне, нешто раније истурчене,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јесења сетва је пропала, усеве је покрио моравски муљ, дубоко их сахранио, и уместо зелених житних поља, докле очи допиру пружају се црне пустаре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вегенер, који је патио од срца, подлегао је вероватно срчаној капи. Његов верни пратилац ту га је сахранио, понео са собом Вегенеров дневник и нестао за увек у снегу и леду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И вођа је експресно прошао. Данас ми господин жупник цитирао Марка Аурела: Зачас, и биће сахрањен онај ко је тебе сахранио. Увек има право ђаволски господин Јоксим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Свуда мутни облаци и таме... Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило!... 1911. МОЈА ЉУБАВ Овдје сам љубав сахранио своју — У ово море плаво и прозирно, Гдје шкољке леже. Она сада мирно Почива на дну...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да гледамо робље неробљено, тј. наше породице. Лепо Стојан оправио мајку, тј. лепо је сахранио. 68 Кад удари цвијет у планину, тј. кад се у планини развије цвеће.