Црњански, Милош - Сеобе 2
изнад Кијева, који се из даљине чинио, као да ће изгорети, са својим крововима, кућама, Исакович је, те јесени, сахрањивао сваку наду, са којом је био пошао, уколико се нечем бољем надао, за Ђурђа, Петра, или себе, лично.
И према тим се параграфима тај свет мењао, смејао, плакао, сахрањивао. Бог је над тим светом, кроз те фасцикуле, кроз та акта, кроз те параграфе, кроз те папире, који су долазили из
А тамо, где се, у Росији, у земљу сахрањивао, бележио је своје присуство именом, које је својим селима давао. Јер брда, реке, насеља, у свом имену чувају боље
Црњански, Милош - Сеобе 1
на тргу вароши, спавајући опет у свиленој, дугој кошуљи, на постељи, док је испод града, по јарковима, Подунавски полк сахрањивао два дана своје мртве, међу којима беше и више официра.