Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука и без речи...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
човек све о лукавству мисли; ваља се с њим добро узети на памет; он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год страну окрене, наћи ће се у његовој
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На Александер плацу јато врана гости се на руском официру. А Грк из Турске у Сибиру сања да коприву нађе у тањиру. О, како клонуше на бојиште тврдо банкар из Келна, винар из Бургоње!
коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања да постане миш? КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 1. Одведем га на пољопривредно добро! Било је много јесењих послова!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. А Крушка?... Крушка сања страшне снове. Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт.
Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу... Турчин протре очи. Мислио је да сања, али то беше грозна јава. — Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња.
Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене...
НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.
Чувају на својој бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда ама баш да је погледа. Сви ћуте. У Радојке бије ли срце — бије! А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А и шта ће јој спавање и сан кад овако будна лепше сања. А и Шаца се брзо нађе код куће. Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави, тако лако да чисто није
море у риту, и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер, нити њој има све оно што ја тражим, и ја сам тога свестан, нити у мени оно о чему она сања, и она то засад не зна, него увек замишља да све то у мени постоји. Па шта је у ствари?
наједном могу уништити; њега, тај мали свет, који не зна не слути и не осећа да неко огромно јачи стоји над њим, нити сања у каквој се смртној опасности налази И живи, миче се, мува тамо-амо и шепртљи нешто доле под мојим ногама.
Африка
Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања. Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ,
Црњански, Милош - Сеобе 2
И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну. При помисли да Грк и не сања да је он ишао код тих официра и у затвор, да са њима одигра, увече, партију фараона.
Сањала је да ће срести онога кога већ давно сања. Није она више дете. Капетан је може, ако хоће, пољубити. А да је може пољубити, додаде, још једном, тише.
у то лепушкасто лице, те мале девојке, морао би приметити да она стоји пред њим, као занемела, а гледа у њега као да сања. Било је очигледно да јој се официр, као неко лепо привиђење, допада, и да је сирота, сва збуњена.
Пошто је лежао тако, данима, у мраку, и ноћу, широм отворених очију, у тој соби својој, код госпоже Хумл, почео је да сања, будан, да има визије и сијасет халуцинација. Све му се то чинило, међутим, као јава.
У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје Сервије. Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима.
Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока да, због њих, склопи. Почео је да сања Мурата и цара Лазара, на Косову. То су већ чули. Него, нека му капетан каже, искрено, шта је, њега, натерало да иде.
Мало је требало, па да јој све то каже, као да сања. Као да би да је зграби и одведе отуда. Рече јој да јој је ћерчица поднадула и свакако болесна, али даће Бог па ће сви
Ђурђе је имао обичај да каже, да кад не спава на жени, сања да се дави у перју. Павле је остављен да седи и чека, дуже, у том бечком салону.
Исакович се после сећао, како се и дотле, за време тог непријатног разговора, питао у себи, да ли сања, и да ли је та жена, у тој кући, она иста жена, са којом је путовао, и која је, недавно, лежала, тако лепа и гола, на
Питао се: сања ли? Где је? Куд је то отишао? Ко су тај Божич и та жена, која га посматра хладно, а једе као што тице једу?
“ „Кажи, колико су ти дали, колико си примио, од Волкова?“ У први мах, Павлу се учини да сања. Одмах потом виде да је будан.
Дуго јој је требало, док је увидела да не сања, и да је нико не вија. Никога није било, ни у прашној, сиромашној, улици, коју није познавала, али којом је пошла
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год.), на коме је изгубио независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би свако други очајавао.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”. Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан. На јави никад ништа неће бити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад Беренклау дрекну на њега, њему се смрче и учини да сања, видев колико се зло догађа због њега и како баш он све унесрећује.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁷ И по томе шта трудница сања, може се открити пол детета у утроби. Када трудница сања оружје, проричу јој да ће родити сина.
²⁷ И по томе шта трудница сања, може се открити пол детета у утроби. Када трудница сања оружје, проричу јој да ће родити сина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
мадригале воденог цвета, за свадбену песму белог грања, за јулског неба збирке сонета, за песника који воли и сања, за коса, за славуја, за њега, за свакога који је пао немилости - помиловања!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његово друштво не верује много онима што лете (сем ако нису пилоти или признати уметници). Нико и не сања да је наш средовечни мушкарац дубоко испод сивог пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај
Ко је могао и да сања да неће имати где да преспава своју прву ноћ? То није могао да смисли ни у страшним ноћним морама, док се у бунилу
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез хукну и нареди кћери да служи вином. Женске бјеху ућутале и слушаху такође пажљиво. Јанку се чинило да сања. Осим свију чуда, које бјеше доживио тога вечера, њему се учини да су се ти људи пред његовим очима одједном
владике црногорског, да му је то први дан службе у чудном двору у коме клепало буди дворане, онда му се учини да сања. Док се облачио, питаше се је ли му и то у дужности да зором иде у цркву.
— Показаше! — И Крцун се замијени, и ми осветимо Милуна како ваља? — Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Човјек дође кући, па рече жени да ту нема ни трага од каквога сања, јер он је добро пазио, па читави дан није могао ништа опазити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једном од њих ћерка пијандура другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и тамо га на мртво име изоговарати у својој књизи.
Шипчим кроз овећи парк до нечега што веома личи на готски дворац када га сања неки историчар уметности под температуром од четрдесет и два степена. Чудо једно!
И још сам му казала да је епоха мистификација већ одавно прошла и да има да попричека док се поново не врати, или да сања о добрим, старим временима када му нико ништа није смео да каже.
— Молим? — Опростите, госпођице — рече — нешто бих вас приупитао ... Хоће ваљда ипак да провери да л' сања, шта ли? — Само изволите! — рекох.
У најижваканијој пиџами на свету, матори још увек покушава да сања нешто ружичасто, док ми остали трескамо вратима од купатила по систему „Дан се рађа!
Сигурно се вата с фрижидером, а и не сања да је та справа потпуно фригидна и да само фолира страст, као и толики други слични фригоси!
Човек се уштину да би се уверио да не сања. Не, није сањао! Ето, после дванаест година преклињања и џоњања пред вратима кабинета управника Пошта, телеграфа и
Моје Циле не да ни да се прилегне после ручка, богами! . Госн Суле није могао ни да сања колико је сто посто у праву! Јер, заиста: баук Нове године кружи Аустро-бугарском!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У словну славу јасните се, фруле! БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања. Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања.
У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања. о леден камен небеса тресну и с венца плану седма свитања.
с вином што не бучи: у цркви смрти свет је божур-журба, што бојом држи ритам нестајања, а радост своју не стиже да сања. Шта пећи себи, док још траје служба?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава.
Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. „Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!
А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте.
А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте.
“ А чича Триша, нагнут над виром, безбрижно хрче ко у свом дому а сања санак, чудан и смео: како уз Јапру јаше на сому. Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!
“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а мачак сања миша. Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку.
“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а мачак сања миша. Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку.
“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!
Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи суд.
“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке. Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке.
Обзирем се, нигдје мале нема, а мој путник под орахом дријема. Кад сам најзад из чаробних сања изронио, к'о из воде патак, око мене ћути соба пуста, и на столу — несвршен задатак.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је
те понор ухвати за ногу нуди раскош и ропство и управља своја клешта право у лице испод оних понора што их човек сања отвара се још једна провалија сиви амбис знања кажем ти то пре но што падне киша иди па се трезни ти кажеш да си
необорив з а змију је то победа змијског цара за човека — претерана обећања и велика непорочна вест коју не може да сања ни да схвати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Но Љубица не сања пријатне снове. Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим
Љубица га погледа зачуђено: учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања. Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... — Како то?
— Надлагује се свет, море, рече један одборник. — А ’нако вели... настави ћата, министри су весели, нико и не сања о промени. — Јок, одсече председник.
да се слажемо... Молим вас, опростите ми !... Она пружи руку и корачи унапред. А Гојко сања... никако да дође к себи...
Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Сине мој! Сине мој!” ВАСИЛИЈЕ: Ти му притрчаваш! Тако! И хваташ га за руку! СОФИЈА: „Чуј, чуј, он сања о своме сину!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Овде си?”... Шта сада кажем? ВАСИЛИЈЕ: Питаш: „Овде си? Заиста си овде?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У телу нам је гађење, понижење неверство зло. Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари, благосиља. Тела нам се узнесу, као камење у небеса. Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу.
Ја сам пратио све новине те, маџарске недеље. Како су глупе биле наше, у исто време. Изгледа да се код нас и не сања шта се, прошле недеље, догађало.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А сад само ћути, и као да сања, и у сну гута некога жудним погледом... Шта је ово ?!... Коса пође тетки, па тек застаде...
Све иде не може бити боље. Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!... Прошло је десетак дана од свадбе Васине. Баш беше четвртак.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице! Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања. На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут првога сазнања...
Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања!
ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања? Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.
А сутра, после венчања, све престаје. Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања. Све што је душа волела, за чим је жеднела, иако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.
Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тавно.
С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.
И само гнев празан покаткад се пени. Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака.
Па култ мртвих, оних о којим се сања!... У њима је било неко чудно врење; То су они звали светом осећања... Ко од нас мари за те прошле ствари!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Та већ разумим! — прекиде га Брне узнемирен. — А осим тога и јест чудно да је тако сања... ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је скупила свет И крв и тајну и усне које
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да сања. Ђорђе седе на траву у ливади, свенулој од То ће бити ливада мога сина, наследника, рече у себи. Син! Син!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду. Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона краћају. — Гле, па наш дечак расте!
Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа?
Ако не верујеш, питај врапце: били су будни... Дечаку се учини да сања, али прозор је био широм отворен, а трачнице малога воза празне. Играчке су у чуду трљале очи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала. - Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања!
Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.
И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране
И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души; Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба
ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за собом?
У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене... Ј.
мачак дрема крај огорелог пања; Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред, и опет спокојно сања. В. Илић ЦВИИ ДРУГУ Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже; На столу амфора блиста, и скромна вечера с њом.
Мандушић сања, и тај предео неми Његова љубав кроз сан оживљава. Он ћути додир неког тајног крила - К'о струје ситне у води што
К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари
Мандушић ћути, трепери, сања, И чини му се да ишчезава, К'о да се топи од чудне сласти, Да бива цвеће, та магла плава, Што трепти к'о вео поврх
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
јој све из себе, из те ризнице чију дубину само ја познајем, тој несташној чели која сад само прозуји крај тебе и не сања да те је скрхала. Пази ти... ја тебе познајем боље него што ти познајеш оног старца што јечи, хугисту и патриоту.
идеалној сродности срца, наслањао, и са којим сам продужио да општим и после, уверен да он увек мисли с мојим мислима, сања с мојим сновима, тугује с мојим тугама.
А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац. Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих јастука, у највећим је мукама и стар, престар, намучен,
У подножју велике планине беласа се град, прибио се, сања. Ко је тај град? Зашто сам се ту родио? Зашто баш ту до великог торња? Где сам? Шта је са мном? Како да живим?
Он се трза, мучи, час испрекидано уздахне, час зајечи, груди му се надимају, челанце мршти, уснице задрхте, сања. Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим.
очекивао да му живот испуни најлепшом срећом на свету, оном рајском и немогућом срећом о којој никад није престао да сања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав. Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо
Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Човјек дође кући, па рече жени да ту нема ни трага од каковога сања, јер он је добро пазио, па читави дан није могао ништа опазити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну.
Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања. Губе се редом, труну под животом Алеје бола и поднебља плава, И моја лира са њеном лепотом, Тугом и срећом...
Док она сања и мирно се креће У тајне, с драгим, кроз срећу и цвеће, У ложу мисли — нико и не слути, Блажено дете што толико ћути.
је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више. Кад за зло не зна.
Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех? Ал' се лепо ведри Окис'о видик, огрнут са стравом, И моје лице,
Сад немам више високих обмана. Путем стварања не креће се снага, Дух неће више да види и сања: Остала са мном само чула нага И задах труо спорог распадања. Путем стварања не креће се снага.
И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све носи. Тако ћемо проћи овај живот худ.
И још ми се чини, док ми душа сања, Да споменик живи, има живот дуги, Да данас силази у нова предања, Да спрема нараштај за споменик други.
И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси. Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад као цвет у
имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.
Погнута дрвета, у знаку ћутања, Стоје к'о кајања, неми ученици Апостола мртвог што поразе сања, Земљу коју носе светли мученици. Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Може се учинити да смо се сада знатно приближили Петровићевој „тајни рођења“, али са
заједно, постоје и у обрнутом случају, кад се с правог прелази на неправи објект, па песник, уместо да просто извор сања, он извором сања: канда помоћу њега, канда у његовом простору, канда заједно с њим, дакле с латентним сазначењима која
и у обрнутом случају, кад се с правог прелази на неправи објект, па песник, уместо да просто извор сања, он извором сања: канда помоћу њега, канда у његовом простору, канда заједно с њим, дакле с латентним сазначењима која су при употреби
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И док Софка двапут сања „тај сан један исти”, оба се пута даје силан телесни доживљај: „Он прилази. Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење
180 Јунак Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах
колебање између сна и јаве: он себе препознаје у Чарнојевићу баш у тренутку када треба да заспи, па му се чини да већ сања, али се трза и види да то није сан, него јава.
Главни јунак двоструко сања. А када се збиља пробуди, пред собом види - место Чарнојевића , од ког ни трага нема - сестру у краковској болници, и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тако си проста кô баба стара, И опет тако пуна цифара. Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Она је део предела што спава. Помешана с ветром док ћути у сјају исцрпем будућност у свирепом болу што сања крв лета и пакао у рају.
Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре прже.
имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања безболни цвет.
Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод. У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи.
Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје одсутности и твојих биљних
Где је утеха за оно што знамо Нада без онога који се нада, сан Без онога што сања, свет без сени! Је ли то љубав што се из срца тамног У ватру премешта из ватре у дан Љубав ван нас и у успомени?
праведности и трансценденталних муња а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти чула се зимска музика што сања слатке врхове.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања. Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала. — Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Де, да се појубимо! Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану. Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком.
Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања. Час види, како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше.
Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања. И без воље, свеже Јављају се слике из младости ране, Онда кад је Амор још ширио мреже И отровне стреле слао на све
И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.
То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања. Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, па то мало завлачи својом сукњом; ту сукњу метне увече под главу, па кога момка сања, за тога ће се удати (СЕЗ, 14, 24).
Кромпир. »Ако се сања да се рове кромпир«, »знак је да ће се десити нешто наопако« (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија). Крушка.
У пределу Јањ: ко сања како падају с грана зреле крушке, ускоро ће проливати сузе (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 47). Кукурек.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намрштеном осмијеху; продужило се и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта ли би било ако бисмо сви ми следили своје сањарије и сновиђења. Добро је то што он, Никанор, сања анђеле, јер је то доказ да је у њега вера постојана, али је зло што сам, на своју руку, преправља древне обичаје своје
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. НА ВЕСЕЉУ (УСПОМЕНЕ) Већ бурни данак тоне, гле, Што нас је бригом сламô Све живо ћути, сања све, Топола трепти само. И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи.
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с
мачак дрема крај огорелог пања, Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања. 1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села.
А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца.
И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране
И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души, Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба
Кмет, опет, подигô губер, од жеге ваљада многе, Па слатко, спокојно сања, а зефир хлади му ноге... Амор се над њима наже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Ератостен је мислио да сања, пипао се за чело и гледао зачуђено око себе. Између платанова лишћа провиривао је Месец, а из зоолошке баште чула се
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.
који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Некако ми је расејано, не уме ни да разговара као пре, не чује кад га питам и врло рђаво спава. Сања, вели, неке страшне снове и у сну се тако погдекад препадне да често пута скаче са кревета па га једва можемо умирити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав
Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав пропити.
пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне
тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове Историја, Далеко негде сања Калифорнија. Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?
и убисмо! и убисмо! Као да то и ми нисмо! Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере.
За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Тако тесно обвијен као да сања о простору, О дубинама: о, да сна кошмарске размере И дрхтања!
У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима! О афазија, о подношења, о мучна балканска
Кратерска с Авале на Адрију. Палме, палме, кокоси, кокоси на целом путу; под сваким спава симплиста, и сања да на свакој грани виси по један план.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, шта се то тамо, насред бостаништа збива? Је ли могуће да је Софроније к њему кренуо? Протрља Старац очи: сања ли он? Ах, покварењак један!
Тако их и прва, и друга, и трећа зора затече, а Старац с руком на колену ћути, као да отворених очију сања. Тек у зору четвртог дана реши се младић да га пробуди.
Као цвет! Гомила ватрогасаца и радозналаца окрете се ка столици, а један од младића устукну. Не сања ли? Прабаба његове баке спомињала је столицу налик цвету, али морало је то бити пре два века!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Одар су њезин широки веленци Од модрих трава. Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања.
У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке... Сања... Но ђаурска труба писну неђе. Он се прену, трже, густе скупи веђе, И обори главу међу сухе руке. 1911.
10 Лотова ружа стрепи Пред сунчанијем сјајем, Па главе клонуле сања и чека ноћ с уздисајем. Месец је љубавник њени, Он сјајем буди је и крепи, И пред њим открива она Све тајне
Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га. Он о једној палми сања Сред источне даљне стране, Што самотна немо тужи Наврх стене усијане.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће: — Гдје си, Јованче,