Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста.
Имала сам осећање да је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део твоје душе, један део самог тебе,
Не знам и не умем јасно да се питам, али слутим да постепено и сигурно губим осећање јаве. Тренутно, седећи овако, сањам страшне слике и пробуђен, ево, стојим стално пред неком мрачном. опасношћу од које не могу да умакнем.
Окован сам и на дану су ми ужасне визије и мрачније и мучније. Увек сам чудно свестан кад сањам и знам да сањам. Усред оних представа око мене стојим, као циник, сумњам, не верујем. Не верујем!
Окован сам и на дану су ми ужасне визије и мрачније и мучније. Увек сам чудно свестан кад сањам и знам да сањам. Усред оних представа око мене стојим, као циник, сумњам, не верујем. Не верујем!
Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију. Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену.
И усред собе своје видим вешала спремљена за м ене. И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.
И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.
И не знам јели то зöра заиста! Бојим се, увек се болно и крваво бојим; и хтео бих да бдим некако, а увек сањам... И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Убио сам је, ипак. Гурнуо сам је под Оријент-експрес, у ствари, а онда сам почео да је сањам. Била је то сада Весна с дугим пијанистичким прстима и главом која је и на железничким шинама викала: „Нећу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да кажем:
Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом фотографијом у пасошу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не ваља ти ни то што толико сањаш. ХАСАНАГИНИЦА: Сан је мени овај разговор, и ова кућа, а не оно што сањам. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Мораћеш да се отргнеш. Овако нећеш ваљати ни себи, ни Богу, ни људима.
Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега... Не знам шта то може да значи.
Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То и није тако чудно ако се зна да је О! Чарли диван, зеленкаст мачорино. Жеља ми се најзад испунила. Од детињства сањам о томе да имам само две ствари, а никада нисам успела да их стекнем — бицикл и једног О! Чарлија.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КУПИНОВО І МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО Сањам ли се или јесам, или са сна стресам плесан? С мене јутра трипут свићу и освану у небићу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара!
Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја.
ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга. Зашто ме мори у јесен туга?
И отада, вјечно у облаку, око мене свилена прашина, кроз беспућа опчарано сањам о свирали свога кумашина. Гдје ли си је лукаво сакрио, куме Ђуро, нагнута делијо?
Гдје ли си је лукаво сакрио, куме Ђуро, нагнута делијо? ПИСМО Драга мама, почесто те сањам, кућу, Грмеч, над њим небо сјајно, разбудим се, слушам Уну нујно и у јастук отплачем потајно.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— То је била строга жена, твоја мати. — Строга? Страшна. Када је сањам само, скочим. Нисам никада разумео зашто је била таква. И колико сам је поштовао!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
он опет застаде, очекујући Гојкову реч. — О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ .
О, још да није тих суза!... »Живот, младост... ала то прође !... И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...
од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори: — Реците му : сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју. — Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља. Биле су кратке летње ноћи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја још држим да сањам. — Потписали сте, дакле, уговор? — викнуше сви у један глас, одушевљено. — Ево га! — рече странац и извади из џепа
Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја о њима сањам. А твоја се песма Разлеже за сунцем што нас собом зваше: „Море, насред села шарена чесма Течаше, аго, течаше...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме! Не могу више овако страшно да сањам! Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је сад ово? — девојчица се запрепасти. — Да не сањам? — окрете се ка прозору, али на прозорском оквиру врапца већ није било. »Мора да ми се причинило?
Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури.
Јој, јој! Док би дланом о длан ударио, спаде с девојчице грба, а згрчена нога се исправи. — »Па, ја то сањам? — Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица. У руци јој је била ружа.
Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору.
Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли?
»Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!« — дечак протрља очи, али између корала руменијих од трешања и дале су пливале златне рибе, а краба коју је вадио из
— Краба заћута, али и дечак није могао да изусти ма и једну једину реч. »Вероватно сањам!« — помисли и уштину се за мишицу, али огромна Златна краба и даље је стајала пред њим, смејући се: — Зар си
— Кад се пробудим, ничега неће бити! — уздахну старац. — Али како знам да сањам? Је ли тренутак или читаву вечност сањао? Ко зна!
»Можда и сада сањам?« —уштину се за мишицу, а нечији оштри глас прекорно рече: — Вратила си се, значи? Камено јаје покрете се у свом
Чинило се да у сваком комадићу леда гори по једна мала свећа. »Вероватно сањам?« — помисли принц угледавши у коцки леда црвену жабу, и због нечег се сети црвене звезде. »Како ли је овамо стигла?
»Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави. — Ослободи ме, али пази да ме не позледиш! Дечак задрхта. Да не долази тај
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли? Ил' би ово јава била?
Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји. А сунце лије, точи зраке вреле; Под жаром им, ја сањам усред јаве; И пред собом већ слутим воћке зреле, И шарен ћилим цветова и траве.
Попа, Васко - КОРА
дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако и свим тим разнежен, очаран, опијен, скоро уплакан, ја се повратих у земуницу, да сањам о свршетку рата, који сам толико мрзео и толико пута називао најодвратнијим људским послом, али у коме сам, исто тако,
Онда шта? Или сањам или сам мртав пијан. ’Ајде, мислим, да се уштинем за бутину, па ако ме заболи значи ја сам.“ И стегнем колико игда
Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста. Погледам око себе и видим да су оне прилике око мене Французи. Према томе, шта?
Кад тамо, а она рупа кључа пуна ситнежи од дувана, кога увек има у мојим џеповима. Одем ја и легнем. И те ноћи сањам најстрашнији сан у моме животу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе. Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први: „пароброди запловише море“ место „пароброди запловише морем“. Други: „извором сањам“ место „извор сањам“. Трећи је веома сложен, зато што“ садржи вишеструко метонимијско преношење.
Први: „пароброди запловише море“ место „пароброди запловише морем“. Други: „извором сањам“ место „извор сањам“. Трећи је веома сложен, зато што“ садржи вишеструко метонимијско преношење.
видици, бескрај, паробродизапловишеморе; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. За пример „запловише море“ – који је истоврстан са „залутах разбојништво“ – могло би се рећи да прелазак с неправог
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе.
ватро не искушавај ме толико Док ме не схвате певаћу неометен У моме срцу сунце и ноћ постају љубавници Кад сањам у врту испод јоргована Мирис је згуснута празнина у бићу Које се удаљава од себе као у молитви И тако старимо ја и
нису обавезне Јер права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два велика, црна,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу. Тргнуо сам се. — Шта вам би? — пита ме ордонанс.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми! А исто би тврдити могао: вас ради спавам, сањам, једем, ходам — све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео Латинку, а бога ми, би она по нама и сиједе плетенице
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права? ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без
И ја сањам опустеле дворе, Где детињство сахрањено спава, Где спокојно Арављанско море У даљине неме ишчезава. Тамо мирта у вечер
где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!
подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту, заштићен двоструким бедемима од осталог света, осећам се неописано добро; ту читам, размишљам, сањам, каткад и дремам.
не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по трави, па гледам дрвље и небо, ослушкујем птичице и сањам. После подне радим на пространој тераси моје собе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за будућност а кога ће
Ђак се престрављено обзире лево и десно, па онда почиње поверљиво: — Сањам неку гадну жентурину, са оштрим, гвозденим зубима, змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду
неколико година, тај ме акт непрестано гони, гони, гони, гони до истраге, тако да будан стално шапћем а у сну стално сањам: чешагију, порцију и ћебе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Како... скочањио сам се од зиме! А кад наиђе ватра, ја сањам као да се грејем уз неку фуруну, па ми још мило. Поручник Бранко уздише и јада се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
видици, бескрај, пароброди запловише море; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. Из ковнице изађох, навукох на себе небо ко кабан, Под главу жеље старе, да одморим своје удове џина; Около свуда
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи. Бели багремов облак лебдео му је изнад главе, а мајка га је у чуду посматрала.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли? Ил' би ова јава била?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До столице До кашике До