Матавуљ, Симо - УСКОК
— То је на добро — истумачи вођ. — А да ја, вјере ми, ружно сањах за једног од нас! — рече Маркиша Стевов. — Не помињи га, а сан испричај! — нареди вођ.
— И Крцун се замијени, и ми осветимо Милуна како ваља? — Све је тако! — И ти сања оно баш за Крцуна? — Сањах! — Е, биће лакше црној Стани Сердаревој! Види се да је судба била! А сад помози, боже!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Биће овде, биће онде, ноћу ми сан растерује жута тмина, па се крадом изгубим дале. У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевим
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
за који песник напомиње да је „прва песма Откровења“ – пролећни почетак доводи се у везу са сном у мајчиној утроби: Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Јао, време, устах, ал се не пробудих; Шта то видех, шта то сањах, па сад лудим, Аскетска ружо, сени оплођена Цветом, крв ти зајмим, а сам бивам сена.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и убисмо! и убисмо! Као да то и ми нисмо! Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере.
Први пут дакле спавах, не надгледајући ток живота, И сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије. Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом.
Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом. Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом. Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио.
Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом. Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио. Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио.