Употреба речи сањив у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Било је и пуцњаве, при поласку, у Мохолу. Павле је то слушао, зачудо, као сањив, расејано. Ђурђе је, љутито, одмахивао руком, а сматрао да је несрећа и поћи и остати.

Павле је био исто тако огорчен, али је ћутао. Петар је био сањив, па је зевкарио и посматрао, сањив, како му слушкиње Жолобова дугмад глачају. Сва тројица, Исаковича, била су поранила.

Павле је био исто тако огорчен, али је ћутао. Петар је био сањив, па је зевкарио и посматрао, сањив, како му слушкиње Жолобова дугмад глачају. Сва тројица, Исаковича, била су поранила.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја вас задржавам, господине, од читања. — О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив. — Добра ноћ онда, господине. — Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа. — Изврсно, господине.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Седех, у чамотињи, сањив и безув А воз, одједнум, груну кô Везув, Из свих димњака, олука, славина Изли се тутњава, као лавина!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

За жељним циљем својих младих дана? Свеједно. Она иде, занесена, Лепа к’о младост љубави и наде, К’о сањив рефлекс пред склопљеним оком Венчане среће у девојке младе. Ја знам да срећу несазнању сања.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ.

Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У врх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио.

И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори! Небо и земља спе у томе часу!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И ускоро је тему „ништовне жаобе” замијенио сањив прољетни рефрен: „Нема на свијету тужније ствари од тужне среће!” XЛИИ Једном сам се чешкао по глави, у недоумици

Голо осјећање бивствовања. Нека кроза ме лепрша мисао, снено и без правца, као сањив лептир кроз игру сунчаних прошарица под прољетним крошњама.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. Стадоше да се купе, најпре један по један, а после

То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен. Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку.

Не чу се никакав други глас... Она удари још јаче... У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: — Ко је то ? — Отварај ! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас.

Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Уврх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и мио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности