Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека. Шта ли ће Балкан да уздари ратове ил фреску?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива. ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Одмах да се изгубиш из моје куће! Одмах, убићу те!“ „Биће ти кућа још више пуста, Ђорђе.“ Само је то рекла сањива Милунка. „Напоље! Марш напоље!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це изгубити, а прашина је сва сањива, а стапају се мириси липе, и шам-дудова, и дивље нане, и жалфије: само благости више нема, угасила се.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на
А озго неко гуди Шта раде ови људи? Поноћ је давно прошла, зора руди, Сањива и бледа лица уокруг још се крећу; Свак стисн'о женску на груди, Па заједно прелећу С краја на крај, а ногом шарају
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута. Ја се брзо прибрах, а мала Светлана, још сањива, гледала је збуњено чао у мене час у старог кочијаша, који се доброћудно старао да нам помогне изаћи, пошто смо се ту
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка. Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди...
Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава. То беше капетан. — Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично. Буди је војничка труба што навјешта јутарњом молитвом освит дана.
Пада и на велики кревет што запрема читаву половицу ниске собице. Осјетивши свјетлост, жена се у кревету протегне сањива и рече: — Што ти је ноћас? Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор шаље.
(1916) БИЋЕШ ВЕЧНО НИШТА ОД ДАНАС ДО НАВЕК НА ОСТРВУ Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни.